Džefri Raš u ulozi genija

U nedelju, u 21:55 kanal National Geographic premijerno počinje s prikazivanjem serije GENIJE – prve igrane serije na ovom kanalu, koja prikazuje „kako je Albert postao Ajnštajn“, istražujući njegova vanredna profesionalna dostignuća, ali i njegove nestalne, strastvene i kompleksne privatne veze.

U ulogama Ajnštajnovih ljubavnica, neprijatelja i naučnih saradnika, listu zvezda predvodi DŽefri Raš („Kraljev govor“, „Pirati s Kariba“, „Sjaj“) u ulozi proslavljenog naučnika, DŽoni Flin („Oblaci Sils Marije“, „Pesma broj jedan“, „Zaljubljen“) koji igra mladog Alberta i Emili Votson („Teorija svega“, „Kradljivica knjiga“) u ulozi njegove druge žene – bliske rođake – Elze Ajnštajn.

Serija je snimana u Pragu, u Češkoj Republici, gde je Ajnštajn živeo i predavao na početku karijere, i u njoj se pojavljuju svetske zvezde nauke s početka 20. veka, uključujući i Mariju i Pjera Kiri, Vilhelma Rendgena, Karla Junga, Vernera Hajzenberga i mnoge druge. Svetsko premijerno prikazivanje serije GENIJE počinje u nedelju u 171 zemlji i na 45 jezika.

Ovo ostvarenje prati Ajnštajnov uspon od skromnih početaka, kao imaginativnog, buntovnog mislioca, kroz njegovu borbu da bude priznat, sve do statusa svetske zvezde, kao čoveka koji je otključao misterije kosmosa svojom Teorijom relativiteta. Duboko zaronivši u njegov život, serija prati svet Ajnštajnovih burnih emocija i bezosećajnosti u ličnom odnosu sa njegovom decom, dve supruge i različitim ženama sa kojima ih je varao.

Serija je smeštena u doba globalnog nemira, odnosno, tokom dva svetska rata. Suočen s rastućim antisemitizmom u Evropi, pod stalnom prismotrom špijuna, Ajnštajn se muči kao suprug i otac, ali i kao principijelan čovek, iako time stavlja svoj život u opasnost.

Serija započinje u Ajnštajnovom tinejdžerskom dobu (u tumačenju DŽonija Flina), kada se suprotstavlja svom ocu i napušta školu u Nemačkoj da bi upisao fakultet u Švajcarskoj. NJegova strast prema ženama i teoretskoj fizici počinje da cveta nakon raskida sa prvom ljubavlju, Mari Vinteler (u tumačenju Šenon Tarbet, „Obećanje“, „Virtuozo“), koju napušta zbog veze sa tajanstvenom i neuhvatljivom studentkinjom fizike, Milevom Marić (u tumačenju Samante Koli, „Viktorija“, „Veštice iz Salema“).

NJihova burna romansa uvući će ih u probleme sa profesorima i dovešće do neželjene trudnoće, zbog čega će oboje morati da napuste svoje snove, a Ajnštajn će biti prinuđen da prihvati banalan posao činovnika u patentnom zavodu, na nagovor svog bliskog prijatelja Mikela Besa (u tumačenju Seta Gejbla, „Salem“, „Fringe“). Mučeći se da se probije u naučnim krugovima, Ajnštajn objavljuje pet originalnih radova tokom jedne godine, čime privlači pažnju mnogih, a posebno jednog naučnika koji će postati njegov ljuti suparnik, dr Filipa Lenarda (u tumačenju Majkla Mekelatona, „Igra prestola“).
I dok se nadvija opasnost Prvog svetskog rata, a njegov brak ruši, Ajnštajn započinje vezu sa svojom bliskom rođakom Elzom (Emili Votson, „Teorija svega“, „Kradljivica knjiga“). Burna svetska politika ne zaobilazi ni naučne krugove, zbog čega Ajnštajn dolazi u sukob sa svojim prijateljima naučnicima, poput Frica Habera (Ričard Topol, „Tajni poslovi“, „Elementarno“) i Maksa Planka (Ralf Braun, „Osmi putnik 3“, „Špijuni iz Vašingtona“). Iz svojih moralnih uverenja, Ajnštajn odbija da podrži ratna dejstva Nemačke. Po izbijanju rata i zatvaranju granica, Ajnštajn je sprečen da bude sa svojim sinovima u Švajcarskoj, onda kad im je bio najpotrebniji.

Nakon rata, pošto je njegova Teorija relativiteta dokazana, Ajnštajnova slava raste. Elza zahteva da se venčaju da bi izbegli skandal. I dok je u sukobu s Milevom oko razvoda, Ajnštajna zahvata vrtlog svetske slave. Nakon razgovora sa konzularnim predstavnikom Rejmondom Gajstom (Vinsent Kartajzer, „LJudi s Medisona“, „Sveci i stranci“), Ajnštajn beži od narastajućeg antisemitizma i pronalazi utočište u SAD kao emigrant.

Dok predaje na Prinstonu u NJu DŽersiju, Ajnštajna opsedaju sa svih strana. Veoma teško podnosi svoj narušen odnos sa decom i unucima, završava u zagrljaju ruske špijunke Margarite Konenkove (Anja Bukštajn, „Igra prestola“) i mora da se nosi s ličnom osvetom DŽeja Edgara Huvera (T. R. Najt, „Uvod u anatomiju“), koji želi da ga sruši. U isto vreme, suočava se i sa najvećim ličnim izazovom: pritiskom da napusti svoj dugogodišnji pacifizam u nadi da će zaustaviti Hitlerovo osvajanje Evrope. Iako njegov životni put nimalo nije lak, Ajnštajn, pred svoju smrt, ipak uspeva da pronađe nadu i inspiraciju u obliku devojke koja uči da bi razumela svet u skladu s njegovim čuvenim citatom: „Najvažnije je ne prestati da postavljaš pitanja. Znatiželja je jedini razlog da se postoji.“