Buran život akcionog slikara: Džekson Polok poginuo na današnji dan. Nesreći prisustvovale još dve osobe

Američki slikar poginuo je u automobilskoj nesreći vozeći pijan. Sa njim su u automobilu bile i njegova ljubavnica Rut Klingman, sa prijateljicom Edit Metzger, koja je inače autorka čuvene fotografije na kojoj Rut u kupaćem kostimu sedi Poloku u krilu.

Fotogradija je nastala na dan nesreće, iz koje se jedino Rut izvukla živa, posle teške saobraćajke.

Naime, kako mediji navode o njegovoj biografiji, Polok je od malena bio buntovne prirode, savremenici su za njegov problematičan karakter – nekonvencionalno oblačenje, puštanje duge kose, koja nije bila primerena dobrim mladićima u to vreme, i stalno opiranje autoritetima – razloge nalazili u majčinom uticaju.

Iako je ona sanjala da će joj sinovi postati umetnici, nije im poklanjala niti dovoljno vremena, niti majčinske ljubavi. Osim toga, kako su se selili, Džekson ni u jednom gradu nije stigao naći dobre prijatelje.

U proboju na umetničko tržište pomogla mu je supruga Li Krasner, odnosno, četiri godine starija slikarka Leonoru Krasner, koja je kako mediji navode bila toliko nepoželjne spoljašnosti da su je ostali muškarci zaobilazili u širokom luku.

„Ali, Poloku je bila neodoljivo privlačna. Na prvom susretnu pozvao ju je na ples, a zatim ju je upitao tako glasno da su se sve glave okrenule: “ De li biste se poseksali sa mnom? Šokirana i posramljena, pohitala je kući. Polok se svojski potrudio da je pronađe, a nedugo potom počeli su da žive zajedno. U to doba Leonora Krasner je promenila ime u Li Krasner, misleći da će s uniseks imenom lakše uspeti u „muškom svetu“ umetnosti. „Svom Poloku“, kako ga je zvala, pomogla je tako što ga je uvela u umetničke krugove i upoznala s uticajnim mecenama i kritičarima“, navode mediji.

No, put autentičnog slikara bio je trnovit, jer njegovi noviteti u umenosti nisu nailazili na blagonaklonost kritičkig sveta, iako je tehnika koju je osmislio retko koga ostavljala ravnodušnim. Jedni su ga hvalili na sva usta, ali je isto tako imao i glasne protivnike, posebno među konzervativnim ljubiteljima realizma.

Oni su negovu tehniku proglasili umetničkim terorom, a napadi su kulminirali nadimkom „Jack The Dripper“ (Džek kapač), koji je prvi put spomenut u magazinu Tajm 1956. godine.

Kako mediji navode, svoj stil slikanja otkrio sasvim slučajno, prilikom oslikavanja murala, zagledavši se u kapi boje koje su padale sa četkice na pod, oduševljen odnim što je nastalo. Odlučio je da napravi sliku na isti način, i u slikarstvo uveo do tada nepostojeću tehniku.

Po podu je postavljao ogromna platna, po kojima je izlivao i nanosio boje, mešao sa peskom i lomljenim staklom. Za slikanje je koristio celo telo izbacivši slikarski alat iz upotreve, služeći se štapovima, zidarskim kašikama i kuhinjskim noževima … i drugim nekonvencionalnim priborom.

Na put poroka vratio se posle smrti svog lekara dr Edvin H. Heler, za koga je bio neizmerno vezan, čoveka koji ga je najduže držao podalje od poroka i alkohola. Prekinuo je apstinenciju uprkos činjenici da je on i njegov rad u tom periodu 1950. počeo da se ceni, a iste godine pridružio se grupi avangardnih umetnika pod nazivom The Irascibles. Međutom, Polok se sve manje posvećivao slikarstvu.

Mediji pišu kako je po cele dane pijančio u Cedar Baru Menhetn gde je upoznao i Rut Klingman, umetničku konkubinu i svoju buduću ljubavnicu, a Polokov studio je postao njihovo ljubavno gnezdo, uprkos činjenici da je Li Krasner sve vreme bila kod kuće. Iz tih razloga ona je otputovala za Pariz na neko vreme.

Na današnji dan, vraćajući se iz krčme, nedaleko od svog imanja u Ist Hemtonu, Polok je pod dejstvom alkohola sleteo sa puta i udario u drvo. Bio je u društvu ljubavnice i njene prijateljice. On i Edit Metzger ostali su na mestu mrtvi, dok je Rut Klingman teško povređena.

Polokov opus izvršio je snažan uticaj na modernu umetnost 20. veka, i ostaje upamćen po svom do tada neviđenom umetničkom radu.