Džesi Ajzenberg: Nemam naloge na društvenim mrežama, užasava me cela ta stvar

Publika ga je oduševljeno pozdravila, kao i danas kada je konstatovao: “Ok, niko nije dobio kafu…” obuhvativši pogledom novinare u prvim redovima u sklopu programa “Na kafi sa…”.

Zapravo, ni on kao ni Mads Mikelsen, ne pije kafu i to je jedina stvar koju izbegava u svom kako je istakao najdražem gradu Sarajevu.

Prejaka je, dodala bi samo ulje na vatru imajući u vidu njegovo inače usplahireno stanje, konstatovao je Ajzenberg.

Upitan šta se sa njim dešavalo nakon trenutka kada je eksplodirala njegova karijera s ulogom Marka Cukerberga u filmu “Društvena mreža” za koju je bio nominovan za Oskara, Ajzenberg je dao svoju analizu glumačkog posla.

– Profesija glumca je čudna. Uvek date sve od sebe i to ponekad rezultira popularnim filmom a  uglavnom to budu filmovi koje niko ne gleda. Često se dešava da igrate u predstavi koju vidi 200 ljudi u malom pozorištu, a vi imate osećaj, ovo je nešto najbolje što sam napravio. A ponekad ste u popularnim filmovima, pa vas ljudi prepoznaju u selima i državama u kojima nikada niste bili i sve to je nadrealno iskustvo kakvo ljudi ranije nisu mogli imati jer nije bilo medija koji danas postoje – ispričao je Ajzenberg. 

On je dodao i da nema naloge na društvenim mrežama i da ih se užasno plaši.

– Cela ta stvar me užasava. Mislim da bih posle dana na društvenim mrežama stvorio toliko neprijatelja pošto mi nedostaje filter i uvek izgovorim svaku glupost koja mi prođe kroz glavu. O tome da li bi možda pokušao da na tu temu napravi društvenu satiru pogotovo kada je reč o sistemu u kome se ljudi procenjuju na osnovu lajkova i dislajkova.

Ajzenberg je ispričao priču o bivšem dečku njegove sestre, odličnom kantautoru.

– On bi na porodičnim okupljanjima povremeno trčao na sprat. Kad bih pitao sestru: ”Gde ode?” odgovorila bi mi da ima onlajn koncert. “Kakav bre koncert ?” “Ima ga u tvojoj spavaćoj sobi”, uzvratila bi. To me je prilično deprimiralo jer sam odrastao posećujući male klubove u kojima ljudi sviraju pred vama i uživate, a sve ovo sa koncertom iz spavaće sobe mi je delovalo kao satira, kao nešto iz romana Oldusa Hakslija ili Kurta Vonegata – prokomentarisao je Ajzenberg.

Govoreći o svom rediteljskom debiju “ Nakon što spasiš svet”, koji je emotivna priča o generacijskom konfliktu  posebno za roditelje tinejdžera, Ajzenberg je objasnio da je scenario nastao na osnovu adaptirane kraće priče koja se dešava u budućnosti i govori o odnosu majke, društvene aktivistkinje i sina koji izvodi muziku nalik Tik Toku.

– Njegov odnos sa publikom je plitak i pvršan, a u isto vreme njegova majka ne uspeva skoro nikoga da nađe da podrži njenu borbu. S druge strane ona spasava živote 20 osoba koji borave u njenoj Sigurnoj kući, dok njen sin ima 20.000 pratilaca o kojima ništa ne  zna i uz to zarađuje od njih. Radi se o čudnoj generacijskoj podeli  u kojoj mladi ljudi imaju takav pristup prema svetu, ali on iz moje staračke perspektive deluje efemerno – konstatovao je Ajzenberg.

On je primetio da takva vrsta života nije ni nalik generaciji  njegovih roditelja koji su bili u direktnom kontaktu sa ljudima i imali stvarne, održive odnose.

 – Pokušao sam da prikažem tu ironiju u kojoj sin ima hrpu pratilaca ali bez rezultata, dok majka (Džulijan Mur) oko sebe ima malu grupu ljudi, da istražim način na koji bi mogli njih dvoje da otkriju vrednosti onog drugog.

Na opasku da majka u njegovom filmu takođe ima problem u svom privatnom životu jer se teško nosi sa detetom, a sa druge strane uspešno sarađuje sa ljudima koje ne poznaje toliko dobro, Ajzenberg je uzvratio da veruje da njen lik ima problem krivice zato što je odgajila privilegovanog sina koga  počinje da prezire.

 – Viđam to često. Imam puno prijatelja glumaca koji su se prilično obogatili a u svojoj suštini ostali liberalni hipici. I onda, oni podižu bogatu decu i počinju da ih mrze. Što reče Kris Rok “Odrastao sam mrzeći decu bogatih, a sada živim sa njima” – rekao je on. 

Opservirajući prirodu svog posla Ajzenberg je podržao mlade u tome da probaju više stvari kao što on sam čini kako je rekao bez blama i šalje svoja scenarija, drame, članke iako je mnogo puta bivao odbijen.

 – Uvek treba probati više stvari u životu kako biste imali čime da se bavite dok čekate da vas neko uposli. Ja sam uspešan glumac, a dešava se da pola godine nemam posla – objasnio je. 

Ganut je bio i kad  se prisetio svog prvog dolaska u Sarajevo 2007. kada je snimao film “The Hunting Party” s Ričardom Girom.

– Znate, mi Amerikanci ne poznajemo baš istoriju. Ne samo o dešavanjima devedesetih, nego u celom prošlom milenijumu.  Budući da sam američki Jevrejin, bosanska kultura mi je veoma bliska –  istakao je Džesi Ajzenberg.

Ovaj autor privukao je ogromnu pažnju publike zadivivši je svojim šarmom, a ponajviše elokventnošću i osećajnošću.