Džez ima budućnost

Iz tih razloga, koncerti niškog EYOT-a su eksplozivni, nošeni gorivom neke sasvim nepoznate muzičke mitologije, čulno raskošni i baroknog zamaha. Nasuprot pak toj senzualnoj tonskoj lavi, stoji Ilijićev više nego aktuelni solo album „DYAD“ za etiketu Metropolis Jazz, pun pročišćenih emocija, meditativno bistar poput planinske reke, delikatnih raspoloženja, ali svejedno moćnog sviračkog pogona.

Dejan Ilijić nastupa za praznik kog obeležava UNESKO – Svetski dan džeza, 30. aprila u Domu omladine Beograda, promovišući upravo ovo svoje novo autorsko klavirsko delo. Uz Dejana Ilijića, ovom prilikom predstaviće se, u posebnom delu koncerta, Ulrih Dreksler (tenor saksofon, elektronika) i Peter Zirbs (elektronika), nosioci najaktuelnijih muzičkih tokova sa austrijske scene, koji predstavljaju dinamičnu duo postavu „Azure“.

* Pred nama je vaš četvrti solo album, originalnog naziva „DYAD“ – o kakvoj se dijadi ovde radi? Ovaj izraz može imati sociološko, biološko, matematičko i ko zna još kakvo značenje – koje ste od njih vi imali na umu imenujući ovu svoju ploču, kao i najveći broj numera na njoj?

Sociološko-kulturološko. Naime, muzika opisuje dijadu emocija izazvanih povezanošću gradova, onog u kome sam odrastao i ovog gde sada živim – Donjeg Milanovca i Niša, ali se odnosi i na ljude koji su ostali ovde i one koji su otišli, one koji žele da odu i one koji sanjaju o tome da se vrate…

* Poznajemo vas kao lidera sastava EYOT – čiji je naziv takođe zanimljivog porekla! – ali se ovde predstavljate kao solo umetnik. Možete li da povučete paralelu između zvuka EYOT-a i onog svog sopstvenog na dosadašnjim solo albumima? Da li se zvuk vašeg benda razvijao ukorak sa vašim samostalnim solo idejama? Ili je reč o potpuno nepovezanim projektima?

Svakako da je osnova ista. Što se tiče razvitka, mislim da je u početku moj solo rad više uticao na zvuk i koncept benda, da bi se sada to obrnulo – kroz razvoj karijere EYOT-a nadogradio se i moj solo rad. U svakom slučaju, oba „čeda“ imaju benefit u kreativnom smislu.

* Muzika zabeležena na albumu „DYAD“ je kontemplativna, ima zvučne elemente poreklom sa ovog tla, donosi veoma specifičnu melanholiju u izrazu, premda je istovremeno i veoma odvažna, mišićava, ne posustaje rečju, moglo bi se reći da je na svoj način kočoperna, sadrži i neke eksperimentalne bljeskove … kako ste je stvarali – u jednom dahu ili polagano?

Album „DYAD“ je stvoren, uglavnom, tokom 2018. godine. Generalno brzo stvaram, u talasima. Rad na albumu „INNATE“ me je prilično istrošio i bilo mi je potrebno da kroz ‘razgovore’ sa klavirom nađem neke nove ideje i rešenja, kao i da se osvežim. Važno je reći da je ovaj materijal za solo klavir na neki način prvi deo albuma, jer će na jesen izaći i muzika za gudački kvartet da upotpuni celinu. To je prvi put da stvaram muziku za gudače i radujem se celom procesu.

* Čime ste se nadahnjivali tokom godina proteklih između ovog i prethodnog solo albuma? Ima li tragova sasvim određenoj vrsti inspiracije zabeleženoj na „DYAD“?

Svakako sam bio inspirisan radom sastava EYOT kao i svojim životnim razvojem, rođenjem deteta, svakodnevnim dešavanjima. „DYAD“ jeste iskren i emotivan album koji opisuje moje trenutno stanje. I samopouzdanje.

* Znamo da ste klasično obrazovani – recite nam nešto više o tome? Kad smo već kod škole, pomaže li po vašem mišljenju ona džez umetnicima danas više nego išta ili je džez ipak većim delom stvar talenta, duha, osobenosti u pristupu muzici, a mnogo manje stvar edukacije?

Mislim da edukacija – u smislu rada na sebi, ali i kroz škole – i talenat generalno idu ruku pod ruku, jer nam unapređenje tehničkih mogućnosti sviranja pomaže da svoje zamisli ostvarimo na najbolji mogući način. Ipak, najbitnije je ono što svako od nas nosi u sebi, što ne može dase nauči ili kupi. Što se mog obrazovanja tiče, završio sam Muzičku akademiju, ali je mnogo značilo i to što potičem iz muzičke porodice, kao što je važna bila i inspiracija koju sam upijao od najranijeg detinjstva. Senzibilitet je konačni pečat.

* Na Svetski dan džeza slušaćemo vas u Domu omladine Beograda, središtu Beogradskog džez festivala, na kojem ste sa EYOT više nego uspešno nastupali. Šta možemo reći o džezu danas – je li to u 21. veku neka vrsta ‘donkihoterije’ ili ova muzika ima sve važnije mesto u novoj generaciji slušalaca i umetnika koji imaju i te kako šta da kažu?

DŽez je u poslednje vreme u dobroj situaciji, raste prodaja i interesovanje, ali je po meni to još uvek daleko od nekih zlatnih vremena. Sve više muzičara se okreće mešanju stilova i na taj način privlači širu publiku i nove generacije. Ono što jeste sigurno – džez ima budućnost, imaće uspone i padove, ali će uvek biti prisutan. Dan džeza je sjajna globalna manifestacija koja pokazuje svu snagu ovog pravca muzike i zadovoljstvo mi je da, zajedno sa Domom omladine, budem deo nje.