Koliko mi je poznato, kod nas ne postoje nagrade za visoke umetničke domete u muzici.
Ovo je, kako mi se čini, jedina nagrada koju dobijaju muzičari koji nisu estradno popularni. Počastvovan sam što je na taj način prepoznato ono što sam dosad radio, kaže Miloš Krstić, dobitnik Nišvilove nagrade za životno delo.
Krstić kaže da je Nišvil značajan i poznat festival, koji se, uostalom, nalazi i na listama takvih festivala koje prevazilaze nacionalne granice. Pritom dodaje da se danas prefiks džez festival veoma raširio, te se koristi kad god neko želi da takva manifestacija ima elitni, a ne mediokritetski status.
– Džez u Srbiji ispliva kad god nema ničega novog na estradi. Ali, činjenica je da džez uhvatio koren na najistočnijoj i najjužnijoj tački u Evropi, u Beogradu, gde postoji stalna džez scena. Imamo puno mladih muzičara koji se bave džezom, a koji su završili akademije u Holandiji ili na drugim mestima. Problem je, međutim, što imamo više muzičara nego publike. Naime, džez publika nije bilo koja publika, već su to slušaoci koji imaju talenat i istančano uvo – kaže on.
Krstić će primiti ovogodišnju Nišvilovu nagradu za životno delo danas po podne u Gradskoj kući. Uručiće mu je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, u skladu sa tradicijom da tu nagradu uručuje prvi gradski funkcioner.
Nišvil je u obrazloženju za dodelu nagrade naveo da je Krstić „proslavljeni džez pijanista, kompozitor, aranžer, pedagog, džez promoter, istoričar i esejista“.
On je jedan od retkih džezera koji nikad nisu pravili bilo kakve muzičke kompromise i prvi je muzičar sa ovih prostora koji je magistrirao džez u kolevci te muzike, na Univerzitetu Southern Illinois u Edvardsvilu (1995), gde je radio kao asistent za kombo sastave i istoriju džeza.
Osim za sving i bi bap, Krstić je i jedan od najvećih evropskih autoriteta za afro-kuban stil u džezu. Svirao je na mnogim velikim festivalima, a na spisku džez velikana sa kojima je nastupao i snimao su Toni Skot, Duško Gojković, Alvin Kvin, Klark Teri, Peter Erskin, Bil Hardman, Džunior Kuk, Tedi Edvards, Leo Rajt, SUIE Big Band, Bil Sakston, Bili Pirs, Bobi Karkasis, Hanes Bekman… Često je pod svojim imenom vodio trio i radio bukvalno sa svim aktivnim jugoslovenskim džezerima. Bio je član dve najznačajnije džez formacije u Srbiji, Big Benda RTB i Seksteta Marković – Gut, kao i član Zagrebačkog džez kvinteta.
Učestvovao je na četrdesetak albuma, kako pod svojim imenom, tako i kao član ili specijalni gost domaćih i inostranih sastava.
Napisao je Gudački kvartet u tri stava, a iza njega je i veliki broj kompozicija za male džez sastave, kao i kompozicija i aranžmana za veliki džez orkestar. Autor je više knjiga, među kojima je i Vek džeza – od Sent Luisa do Beograda, koja je postala zvanični udžbenik istorije džeza na džez odseku Muzičke škole Stanković.
Krstić je, kao verzirani klavirista, dobijao mnoge ponude da se priključi estradnim orkestrima, ali ih je odbijao, pa je obeležen kao sobni klavirista. Prve džez svirke imao je već kao šesnaestogodišnjak, u poznatom beogradskom klubu Euridika, gde je svirao sa muzičarima bar duplo starijim od sebe. Rođen je 1947. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
