Džilbert i Gernštajn sa Simfonijskim orkestrom Bavarskog radija

Kako Rahmanjinova ”Paganini-rapsodija” u 24 varijacije iz 193, tako i Štrausova ”Burleska za klavir i orkestar u d-molu”, 21. godišnjaka iz 1885/86. vode slušaoce kroz raskošni spektar tonova i štimunga – od dijaboličnog furora do drske parodije, od divljih fantazija do najnežnijih sanjarenja.

Kiril Gerštajn, rođen 1979, zacelo je bio idealan interpretato jer je svojim afinitetom za različite epohe, a napose svojom bivalentnom dispozicijom za klasiku i džez, pokazao fleksibilnost i smisao za prodorna istraživanja u humorne linije koje partiture Rahmanjinova i Štrausa skrivaju.

Alen Džilbert, američki dirigent i nekadašnji šef-dirigent njujorških filharmoničara, sa Simfonijskim orkestrom Bavarskog radija bio je kongenijalna dopuna Gerštajnovoj dijaloškoj sklonosti, suptilnom fraziranju, melanholičnoj arioznosti, ali nadasve duhu i vicu koje i Rahmanjinovljeva i Štrausova kompozicija iziskuju od pijaniste i orkestra.

Drugi deo koncerta je bio posvećen ”Klavirskom kvintetu op. 25 u g-molu” Johanesa Bramsa.

Ovde nije reč o originalnom delu za klavir, već o transkripcijama, u verziji za orkestar Arnolda Šenberga iz 1937.

Limeni duvači i perkusionisti ovoj Bramsovoj kompoziciji unose ekstremnu poletnu energiju, vrevu i preciznost.

Alen Džilbert insistirao je na artikulacionoj oštrini ovog ranog kompozitorovog dela. Improvizacioni duh poslednjeg stava – rondo alla zingarese – doneo je finalni utisak ove poletne muzičke večeri u sali minhenske kraljevske rezidencije sa 12 tapiserija Herkulovih podviga, po kojoj je i nazvana Herkulessaal.

Dugi aplauz i višestruki ”bravo” uzvici pijanisti, dirigentu i ekscelentnom orkestru bili su izraz blagodarnosti minhenske publike.