Džoan Kolins otkriva sve gluposti Holivuda

Već nedelju dana američki i britanski šareni časopisi kojima je u opisu posla praćenje poznatih i njihovih tajni tvrde da je reč o najboljoj biografiji, preciznije, autobiografiji neke poznate ličnosti u poslednjih nekoliko godina.

Za ovo štivo zakačili su se i ozbiljniji listovi, londonski Sandej tajms je u svom magazinu objavio odlomke iz knjige, a madridski Pais joj je posvetio ozbiljni prikaz. Elekstonsko izdanje knjige nam je došlo do ruku pa to radimo i mi.

Šta je nateralo osamdesetosomogodišnju glumicu da progovori ne znamo. Bio je zlih jezika koji su po forumima tvrdili da joj je ponestalo para, ali ipak treba verovati ozbiljnijim čitaocima koji na raznim grupama za diskusiju ostavljaju poruke poput ove: “Bilo je i vreme da ova glumica napiše bez dlake na jeziku sve što je odavno trebalo da se kaže”.

Slavnoj Aleksis Morel Karingoton Kolbi Dekster Van Dorn iz “Dinastije”, sapunice koja skoro trideset godina posle svog završetka doživljava rimejkove i reinterpretacije širom planete, to nije bilo teško iz dva razloga.

Ni u privatnom životu Džoan Kolins kao ni slavna junakinja koju je tumačila nikada nije ćutala, a i njena rođena sestra spisateljica Džeki Kolins umela je u svojim romanima od više stotina strana da razobličava licemerje Holivuda. Njene knjige “Holivudske žene” i “Holivudski muževi”, između ostalih, su brutalno realan opis stanja u središtu američke filmske industrije koji je često znao da sklizne i u pornografiju.

Kod Džoan Kolins toga nema, ali ima jetkih zapažanja koja su prožeta tipičnim engleskim humorom. Svoje dnevničke beleške koje se nalaze u knjizi Kolins je zapisivala od 1989 i 2009. Evo jednog zapažanja:
“Filmski studiji hoće samo dvadesetogodišnjakinje koje nikad ništa nisu radile, šta ja da radim? Mogu samo da lupam glavom o zid, jer većinu producenata ovako matora više ni ne zanimam, jer mi se ni ne obraćaju.”

Najinteresantnijw obeležje ove mešavine autobiografije i dnevničkih zapisa jeste zadivljujuća sposobnost Džoan Kolins da analizira okruženje u kome živi, smeje se sama sebi, ali i da progovori o svojim kolegama, nemajući za njih lepe reči. Tako glumica koja je iza sebe imala pet brakova piše da se po nekoliko meseci izgladnjivanja ne bi li nekako smršala.
“Da nisam morala od nečeg da živim, pljunula bih samu sebe” priseća se Kolins koja u knjizi piše da je sav holivudski glamur koji vidimo, raskošne i razvratne, zabave, konzumiranje droge i alkohola, seksualne orgije, putovanja na egozotična mesta, boravak na luksuznim jahtama i u hotelima sa pet ili sedam zvezdica, mehur od sapunice za koji se plaća ogromna cena i spomenik holivudskoj taštini koja je zasnovana ni na čemu.

Objavljivanje ovog štiva čitaoci su dočekali oduševljeno, ali ne i holivudski establišment. Nije ni čudo s obzirom da bez zadrške piše o kolegama koje poznaje i s kojima je radila. Šeron Stoun je za nju “žena koja samu sebe plaća”. Nije bila nežna ni prema Frenku Sinatri koga opisuje u starosti: “Zastrašujuće je tužno videti kao se ikona zlatnog doba Holivuda pretvorila u pogubljenog starca”. Donald Tramp je za nju “nevaspitani pajac”, a otkriva i to da Harvi Vajnstajn “žvalavi dok jede”. Za Vorena Bitija koji joj je bio ljubavnik misli da je “precenjen”, dok za velikog holivudskog zavodnika Gregorija Peka konstatuje da je “bio malo dosadan, ali divan čovek.”
Ko voli Holivud i holivudske tračeve uživaće u knjizi, ali hoće i oni koje ne zanima filmski glamur zato što Džoan Kolins piše ne samo o holivudskoj taštini, već i o mehanizmima i načinima na koji funkcioniše šou biznis.
Kad počnete da čitate ovu pitko napisanu knjigu čita vam se još. Životno iskustvo i godine koje je gumica doživela omogućili su joj da zabeleži ono što je mislila da treba da ostane zapisano za buduće generacije. To je uradila savršeno.