Džon Malkovič o najboljem prijatelju Džulijanu Sendsu: „Smrt nas svuda proganja“

Taj razgovor možete videti u njihovom novom filmu, , Seneca – On the Creation of Earthquakes („Seneka – O stvaranju zemljotresa“), koji je ove nedelje premijerno prikazan na Berlinskom filmskom festivalu.

Malkovič se pribojava da je to njihov poslednji susret , piše Gardijan.

U ovom filmu Malkovič igra stoičkog filozofa starog Rima, savetnika i pisca govora despotskog cara Nerona.

U jednoj sceni, Seneka govori svojim prijateljima: „Podsetite se: mi umiremo svaki dan. „Smrt nas svuda proganja, tako da je beskorisno plašiti je se „

Među njegovim slušaocima je i Rufus, kojeg glumi Sands sa šiljatom kosom, sa  minđušama i u svilenoj haljini. Pijucka vino i prati svaku Senekinu reč.

„Recimo, da se zadavite čvorom ili da padnete sa litice na stene. Iako je užasno, barem brzo umirete“, kaže Seneka. On nakratko lažira sopstvenu smrt, padajući u krilo Rufusove prelepe žene,, pre nego što ponovo ustane i poruči svojim gostima: „Deco, pijte, kasnije je nego što mislite“

Film je, kaže Malkovič, „prilično prikladan omaž“ Sandsu, koji je nestao tokom planinarenja u Kaliforniji pre više od mesec dana. Slike koje prikazuju Sandsa kao Rufusa u marokanskoj pustinji, gde je sniman film, položene su na stakleni sto ispred Malkoviča, piše novinarka Gardijana koja je razgovarala sa glumcem u Berlinu.

Prema njenim rečima Malkovič , kaže da ima malo vremena za stoicizam, i da je odavno prestao da postavlja pitanje kojim se Seneka bavi filmu: „Zašto se loše stvari dešavaju dobrim ljudima?

„I ne slažem se sa Senekom da biramo put kojim ćemo ići “, dodaje Malkovič.

Nije pronađen nijedan trag Sandsa, ali Malkovič kaže da je ubeđen da je čovek koga naziva „moj najbliži prijatelj“ poslednji put viđen kako radi nešto što voli.

„Nisam baš pričao o tome šta se dogodilo sa Džulsom“, kaže on. „Ali, na neki način, to je izbor, jer je bio okoreli planinar . Gazio je do Kilimandžara, ili Antarktika, ili Anda, ili Alpa – veoma iskusan penjač koji je prošao kroz veoma čupava iskustva.

„Pretpostavljam da su određeni uslovi na terenu tog dana na planini Baldi morali dovesti do neke vrste katastrofalne i trenutne greške koja je bila nepovratna. To je bio moj instinkt kada sam o svemu čuo. Ali znao je kakvi su uslovi, i to je ono što je voleo da radi. U toj vrsti samoće je nalazio veliku utehu.”

Sands je imao običaj da se upušta u solo avanture, kaže Malkovič, dodajući da je to po sebi prilično divlje

„Ali on je divlji dečak koji je odrastao na močvarama i – uprkos tome što je bio neko ko bi mogao da bude neverovatno učen i uglađen – uvek je imao taj divlji deo sebe“.

Malkovič se  vraća na film.

„Ali sigurno ne mislim da svi ljudi biraju svoju smrt. Neki strašno umiru od mijeloične leukemije kada imaju samo tri godine. Mislim da to nije izbor; Mislim da je to prilično groteskna ideja.“

Lebdi mu pogled prema gore dok tražii citat iz predstave , koju kako kaže, priprema.

„Smrt, konačno se slučajno sretnemo sa njom na opasnom putu od jednog svetla do drugog i kažemo sebi, pa to je sve?“

Malkovič je upoznao Sandsa na setu Polja smrti 1983. – dve godine pre Sandsovovog prodora s ulogom u Sobi sa pogledom – i odmah su ga privukli njegova duhovitost i intelekt. Zajedno su radili na nizu projekata tokom decenija i živeli zajedno neko vreme. Danas Malkovič naizmenično menja prošlo i sadašnje vreme kada govori o Sandsu, a glas mu je hrapav i setan.

„Volim Džulsa. Bio je neko ko je bio veoma, veoma pametan. Poznajem njegovu bivšu ženu, Saru Sends, bivšu urednicu Evening Standarda i Radija 4 Today, strašno dobro, a njihov sin Henri je moje kumče. I upoznao sam Džulesa sa Evgenijom njegovom ženom, takođe novinarkom koja je stara, stara prijateljica. Dobro poznajem njihove ćerke [Nataliju i Imodžen]. Ali, nažalost, nikada nisam uspeo da idem u Jorkšir sa njim. To je veliki gubitak.”
Razgovor sa Malkovičem je jedinstveno iskustvo, piše novinarka Gardijana uz detaljan opis načina na koji je glumac stilizovan , njegovu elegantnu odeću i detalje, koji su kako kaže u suprotnosti s neurednim Berlinom.