Džon Malkovič stigao u Srbiju: Nisam siguran da će filmovi preživeti digitalnu revoluciju, ali pozorište sigurno hoće

Malkovič je za RTS govorio o spoju klasične muzike i pozorišta u „Paklenoj komediji“.

„Sve ove arije i instrumentalna muzika su neverovatno jaka dela, neverovatno talentovanih kompozitora. Radio sam mnogo predstava sa klasičnom muzikom i svaki put doživljaj je drugačiji“, rekao je on.

Govorio je i o tome kako vidi odnos između muzike i teksta u svojoj predstavi i ko je zapravo bio ubica Džek Unterverger čiji lik tumači.

„U ovom delu muzika predstavlja istinu, a tekst seriju laži. Muzika je savest i humanost ovog dela. To je priča o austrijskom mladiću osuđenom za ubistvo. Bio je u zatvoru 15 godina, tu je naučio da čita i piše. I kad ga je pomilovao predsednik Austrije, postao je dramski pisac, novelista, pesnik i novinar. Postao je najpoznatiji kao novinar istražujući ubistva prostitutki u Bečkoj šumi, a zapravo je sva ta ubistva počinio on. Ova predstava bi trebalo da bude njegovo priznanje posle smrti koje je napisao s onog sveta“, objašnjava Malkovič.

Podelio je i svoje utiske o Srbiji i ranija iskustva.

„Ovde sam igrao samo dva puta. Prvi put neposredno pre pandemije i dan posle predstave grad se zatvorio. Onda smo zatvorili i Beč, Debrecin i Istanbul. Video sam vrlo malo Beograda, pozvan sam u Gradsku kuću, priredili su mi lep prijem, ne verujem da ću i sada imati prilike da ga vidim, ali imam dobre impresije“, objasnio je.

Rekao je da ne zna mnogo o svojim balkanskim korenima i da je njegov otac za svog oca govorio da je „najveći lažov na svetu“.

„Čuo sam različite priče o tome odakle smo tačno. Mislim da moja baba sa očeve strane ima srpske korene. Nikada nisam naučio vaš jezik i znam veoma malo“, rekao je Malkovič.

Pričao je i o poslu, rekao je da je nedavno snimio jedan francuski film, da će imati turneju sa drugim muzičkim spektaklom „Muzički kritičar“ koji je već jednom izvodio u Beogradu, i da snima seriju u Parizu o modnoj industriji.

Na pitanje da li će pozorište kakvo poznajemo preživeti digitalnu revoluciju odgovorio je:

„Nisam siguran da će je filmovi preživeti, ali pozorište će sigurno preživeti. To je sasvim posebno iskustvo. Jedno je plastično, neorgansko i konačno, drugo je večno, organsko, promenljivo, poput života. Smrt teatra predviđa se nekoliko hiljada godina, ali iako je pandemija ugrozila žive događaje, mislim da će teatar preživeti“.