Džon Sevidž: Kroz srpsku istoriju i kulturu naučio sam mnogo o sebi

U pauzama između Somborskog festivala i drugih obilazaka, Džon Sevidž je razgovarao sa RTS-om, a deo ovog intervjua prenosimo vam u nastavku.

Da li je nešto drugačije svaki put kada dođete?

– Apsolutno. Svaki dolazak ima drugačiju energiju, a i aktivnosti su drugačije. Kada sam prvi put bio, bili ste u procesu tranzicije. Bilo je dosta naoružanih policajaca na granici i proveravali su svakoga. Tada sam osećao strah, ali sada kada dođem, osećam mir koji mi je potreban.

Svaki put kada se vratim, vidim nešto novo. Primetim nove mlade ljude koji su aktivni i rade, pa su i stvari mnogo bolje nego prethodni put kada sam bio tu.

Mnoge Vaše kolege su bile u Srbiji i rekli su da im se zaista dopada. Šta Vas to privlači da se vratite?

– Vi! Osećam jednu vrstu sličnosti, povezanosti sa ljudima ovde. Oni su kao i ja. Kroz vašu istoriju i kulturu naučio sam mnogo i o sebi.

Ovoga puta ste došli zbog promocije jedne knjige. Recite nam više o tome.

– Zbog toga sam ovde. Osetio sam duh onoga kada sam prvi put bio ovde. Ali i da podržim njega. Nisam znao ništa o konfliktu. Ni zašto, ni ko su ti ljudi. Ali se osećam blisko sa svim tim ljudima. Znam celu istoriju, ali povezanost je tu. Znam dobre ljude.

Džon Sevidž najpoznatiji je po filmovima „Kosa“ i „Lovac na jelene“

Nekoliko puta ste snimali ovde. Koliko se srpska kinematografija razlikuje od američke?

– Nekoliko filmova sam snimio ovde i nakon što sam upoznao sve ljude i sagledao sve, a naročito izgled samih filmova, shvatio sam da je vaša kinematografija izuzetno dobra, lepa. Voleo bih da još koji put snimimo ovde i dublje obradimo originalne priče. Originalne priče s ovog područja.

Mnogi mladi ljudi ne znaju istoriju staru na hiljade godina. Pregršt stvari o kojima bismo mogli da snimamo. Mnogo je problema i u svetu. Evo, na primer, neke od najboljih sportista su žene, pogotovo žene u košarci. Ali one nisu dovoljno plaćene. E tu filmovi mogu da pomognu. Možemo kroz film da ispričamo njihovu priču i sve to može da se snimi u ovoj predivnoj zemlji. Zamislite da napravimo mjuzikl na dva jezika. Uh, to bi bilo divno.

Ostatak intervjua možete pročitati OVDE.