Ko je Džonatan Glejzer, oskarovac koji je filmom o Holokaustu postavio pitanje šta radimo danas?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Opet politika umesala prste..no art.

2. Film je odličan. Neverovatan ratni film koji sa druge strane na apsolutno drugačiji način prikazuje sve užase holokausta. Zvuk doprinosi osećaju teskobe zbog činjenice da oni žive „neki svoj život“ kao da je sasvim normalno da su udaljeni samo jedan zid od mesta smrti hiljada ljudi dnevno. Čak su tu i komentari posluzi tipa – „ti živiš ovde u najboljim uslovima“ ili „budi zahvalna što moj muž nije prosuo tvoj pepeo po naselju“. Deca rastu u tim uslovima slušajući zvukove krematorijuma, vike čuvara na logoraše, pucnje čuvara. Žive svoj ušuškani život sa prelepom baštom koju planiraju da još dorade tako da puzavice prekriju pogled na logor kao da su u sasvim nekom drugom svetu od onog koji je samo na par metara od njih. Rudolf Hes u jednom trenutku kaže ženi kako je na prijemu u Berlinu bio distanciran jer je samo „zamišljao na koji način bi sve pobio gasom budući da su tu jako visoke tavanice“.
   Film koji tako maestralno prikazuje koliko daleko ljudski um može da ode u toj zatrovanosti nekim idejama, ali isto tako i kako može biti probuđen iz toga ako samo malo sagleda situaciju šire. Poput njene majke koja dolazi u goste kao zakleti nacista a odlazi odatle krišom užasnuta zvucima i dimom koji obavijaju taj njihov mirni prostor.
   Film koji naizgled nema nikakvu pravu radnju već samo prati uobičajene dane porodice Hes na svom imanju. Ali takođe nesvakidašnji film koji toliko ostaje urezan u sećanje kao jeziv iako nema ni klasičnu radnju ni kapi krvi.