Džoni Dep u dokumentarnom filmu o našem scenografu Kreki

Iskusni reditelj i scenarista Slobodan Ivetić autor je ovog ostvarenja o umetniku koji je koji je dao neprocenjiv doprinos domaćem i svetskom filmskom stvaralaštvu.

U svom delu on se osvrće na Krekin lik i delo, uz do sad neobjavljene materijale iz lične arhive i razgovore sa najeminentnijim autorima sedme umetnosti, glumcem Džonijem Depom, rediteljem Berijem Levinsoom, direktorom fotografije Vitorijom Storarom, rediteljem Madžidom Madžidijem, scenaristom Brajanom Helgelandom i mnogim drugima.

Film o Miljenu Kljakoviću Kreki biće prikazan na FEST-u u Glavnom programu van konkurencije, 16. maja u 19 časova u Kombank dvorani.

Tim povodom reditelj i scenarista Slobodan Ivetić govori o svom filmu i Krekinom značaju za domaću i svetsku kinematografiju.

Kako ste se odlučili da snimite film o Miljenu Kljakoviću – Kreki?

Kreka i ja se dugo poznajemo. Upoznat sam sa njegovim radom i već sam pre pet godina snimio jedan film o njemu, pod nazivom „Magija scenografije”. Uradio sam ga u „domaćoj radinosti”, namenski, i bio je prikazan u Jugoslovenskoj kinoteci prilikom dodele „Zlatnog pečata” Kljakoviću. Kasnije je bio prikazan i na otvaranju Međunarоdnog filmskog festivala na Paliću.

Za ovaj dugometražni dokumentarni film o Kreki, koji će zatvoriti predstojeći FEST, postoji jedna zanimljiva priča, kako je došlo do toga da ga režiram. Da nije bilo pandemije ovaj intervju bi vam dao neki drugi reditelj. Jer, u januaru prošle godine, bio sam angažovan, sa našim direktorom fotografije Goranom Volarevićem, da radim u Parizu na jednom francuskom filmu i trebalo je da tamo ostanemo gotovo godinu dana.

Nakon završenih priprema, krajem februara došao sam u Beograd po svoje stvari. Ali, početkom marta krenula je korona i ostali smo „zaključani” u Beogradu. A u maju, kada je korona popustila, dobio sam ponudu iz „Centar filma” da uradim ovaj film o Kreki.

Koji aspekti Kljakovićevog stvaralaštva su vam bili posebno zanimljivi, a na koji način ste njega hteli da prikažete kao ličnost, koja se kreće u svetu najvećih glumačkih i rediteljskih zvezda savremene kinematografije?

Ono što je uvek interesantno je prisustvovanje samom početku stvaralačkog rada svakog umetnika. Bilo mi je zanimljivo da uhvatim sam momenat rađanja ideje za novu scenografiju, a to su prvi Krekini potezi olovke na belom papiru nakon čitanja scenarija. U njegovom slučaju, podjednako su bili uzbudljivi ostali delovi procesa kojima je stvarao izgled filmova, posebno jer su oni često bili velike i skupe produkcije sa mnogo prostora da scenograf pokaže talenat, znanje i maštu.

Na koji način ste Kreku hteli da prikažete kao ličnost, koja se kreće u svetu najvećih glumačkih i rediteljskih zvezda savremene kinematografije?

Kreka je komunikativna i duhovita osoba i nije čudno što lako uspostavlja kontakte sa članovima ekipa u kojima je radio, kao i sa glumcima. Neka njegova prijateljstva i druženja se nastavljaju i posle završetka snimanja. Uspeo sam da sa nekoliko retkih i privatnih video snimaka, prikažem te momente druženja sa zvezdama kao što su Džoni Dep, Džeri Luis, ili „poseban susret” sa Marlonom Brandom.

Čuveni iranski reditelj Madžid Madžidi, pre nego što je prvi put sreo Kreku već je bio upoznat sa njegovim scenografskim radom. Kreka mu je bio prvi izbor za njegov film „Prorok Muhamed” za čije potrebe je Kreka izgradio čitave islamske svete gradove Meku i Medinu. Tokom izgradnje Mađidi je svakog dana dolazio na set, uvek se pitajući: da li je ono što vidi stvarno ili on to sanja? Američki reditelj i „oskarovac” Beri Levinson je za Kreku govorio da je jedan od najtalentovanijih scenografa koje je ikada upoznao. „Postoji mnogo dobrih, ali ne tako sjajnih kao što je Kreka”, kaže on. Džoni Dep je za Kreku kazao da je jedan od najboljih i najčudnijih ljudi koje je ikada upoznao.

Scenografski posao možda i nije dovoljno poznat i jasan široj publici. Koliko vam je bilo bitno da prikažete i ovaj važan segment filmskog stvaralaštva kroz Krekin lik i delo?

Gledaoci, dok gledaju film, obično nisu svesni scenografije, njihova pažnja je pre svega okrenuta priči i glumcima. Za njih je scenografija nešto što je prirodno, za njih su to realni objekti u koje su došli glumci i u kojima se odvija radnja filma. Ovim filmom o Kreki i njegovom radu hteo sam da pokažem kako nastaje to što mnogi misle da je već bilo tu negde, samu gradnju dekora, kako nastaju i rastu filmski gradovi, ambijenti, futuristički svetovi… Pokazao sam ulazak glumaca u te dekore, taj moment kada se fikcija pokreće i kada se budi magija Krekine mašte.

Koji je vaš omiljeni film na kome je Kreka radio?

To je svakako „Delikatesna radnja”, kao primer filma u kome su svi autori bili usklađeni i na istoj talasnoj dužini. Reditelji su svojom preciznom režijom, u saradnji sa talentovanom ekipom, napravili neverovatan film koji se gleda u jednom dahu. Taj film je savršeni autorski stilski rad i nije čudo što je postao kultni film i u Evropi i u Americi.

Koje njegove scenografije smatrate za najuspešnije?

Krekine najuspešnije scenografije su u filmovima „Tajni prolaz” i „Prorok Muhamed”. To su monumentalni dekori u kojima je Kreka napravio čitave gradove : Veneciju, Meku, Medinu… U tom radu se oslikava njegova sposobnost da osmisli i sprovede izgradnju tih gradova do najsitnijih detalja. U saradnji sa čuvenim direktorima fotografije, kao što je na primer Vitorio Storaro, veliki majstor svetla, njegov scenografski rad na momente je podignut na nivo slikarstva.

Veliki deo karijere i života proveli ste van granica naše zemlje. Koliko vam je u tom smislu značajno što će vaš film biti prikazan na zatvaranju FEST-a?

Mladost sam proveo u Tunisu, gde mi je otac radio kao agronom i gde sam završio francusku gimnaziju. Kasnije me je put odveo u Pariz gde sam diplomirao režiju i kameru. U jednom periodu sam živeo na relaciji Pariz – Prag – Beograd. Često sam imao priliku da posećujem razne međunarodne filmske festivale. Na nekim sam bio pozivan i kao član žirija, kao na primer u Bijaricu, u Francuskoj. Inače sam jedan od osnivača i član Saveta Festivala autorskog filma u Beogradu.

Za mene, kao i za svakog filmskog stvaraoca i generacije gledalaca, FEST je uvek bio veliki praznik filma. Poslednjih godina FEST je krenuo novim pravcem, postao je vitalniji i dinamičniji i prilagodio se gledaocima koji imaju novu percepciju pokretnih slika. Velika mi je čast što će „Kreka: Lovac na snove” svečano zatvoriti Fest i što će na takvom festivalu premijerno biti prikazan moj film.