Edit Pjaf – Šansonjerka koja je spojila ulicu i glamur

Kao izuzetna ličnost bila je inspiracija brojnim kompozitorima, mentorka mnogim mladim umetnicima i dostigla je svetsku slavu uprkos činjenici da je njena kasnija karijera bila otežana teškom bolešću. Piaf se pojavljivala i u pozorištu kao i na filmu.

Glasa punog neobične topline pevala je o siromaštvu, bedi ulice, skitnji, ali i o nadi, poverenju i ljubavima koje nikada ne prolaze. Pevačica je rođena u siromaštvu, otac joj je bio cirkuski umetnik, a majka ulična pevačica. Kako nije mogla da je izdržava, majka ju je dala na čuvanje svojoj majci, koja nije mnogo vodila računa o njoj. Kod bake je provela 18 meseci pre nego što je njen otac dobio odsustvo sa fronta i odvede je kod druge bake, očeve majke, koja je vodila bordel u Normandiji. Malu Edit su čuvale prostitutke i po prvi put je bila uredno hranjena i odevana.

Godine 1935. vlasnik noćnog kluba gde je često pevala pozvao ju je da nastupa u klubu „Le Gerni“ na Šan-Zelizeu i tako je i zvanično počela njena karijera. Zbog Editine sitne građe, bila je visoka samo 147 santimetara, i straha od pozornice, njen štićenik joj je dao umetničko ime La Mome Piaf, što je na uličnom slengu značilo vrapčić. Svojim talentom i vanrednim glasom privukla je pažnju kompozitora kao što su Rejmond Aso, koji ju je i proslavio.

Pjaf je 1937. održala koncert u Parizu u dvorani ABC, koji ju je momentalno učinio zvezdom obožavanom kod publike. Krajem 30-ih nastupala je u dvorani Bobino, a 1940. pojavila se u pozorištu u predstavi „Le bel Indiferent“, pojavila se u i u filmu.

Posle veoma pozitivnih komentara prominentnih kritičara u Njujorku, krajem 40-ih godina konačno je doživela uspeh u SAD. Tada je upoznala francuskog boksera Marsel Cerdana, sa kojim razvija ljubavnu vezu, koja će se tragično završiti. Prvak u boksu Marčelo Cerdan bio je oženjen muškarac i imao je troje dece, a ljubav između njega i Edit bila je prava poslastica za američke tabloide. Kada se napokon činilo da je pronašla čoveka svog života kome je posvetila pesmu „Himna ljubav“, Edit je nakon gubitka ćerke doživela drugi veliki šok. Naime, sa velikom željom da Marčelo dođe kod nje u Pariz, ubeđivala je boksera da konačno krene, a pošto ju je nekoliko puta odbijao, ona mu je konačno 28. maja 1949. godine kupila avionsku kartu. Samo nekoliko minuta nakon poletanja avion u kojem je bio Marčelo srušio se iznad Azora. Edit će celog života verovati da ga je ona ubila, jer ga je naterala da promeni planove i da umesto brodom, kako je planirao, krene avionom.

„Bila sam gladna, bilo mi je hladno, ali sam se u isto vreme osećala slobodno. Tako da ujutro nisam morala da ustajem iz kreveta ili da uveče ležem… Slobodna da se napijem, sanjam i nadam se“, govorila je Edit, koja je preko noći prljave ulice zamenila jednim od najotmenijih kabarea, a uvek odevena u elegantnu crnu haljinicu koja će joj postati zaštitni znak, do tada nepoznata pevačica pokazala se kao pun pogodak kod inače zahtevne pariske publike.

Na scenu se vratila godinu dana nakon smrti svoje najveće ljubavi i tada je upoznala mladog pevača u usponu Šarla Aznavura. I njemu je pomogla da ostvari karijeru, a on joj je u znak zahvalnosti napisao nekoliko pesama od kojih su mnoge postale veliki hitovi.

Pisma biciklisti

Vatrena ljubavna pisma koja je legendarna francuska šansonjerka Edit Pjaf pisala biciklisti Luju Žerardenu, prodata su za 67.000 evra na aukciji u Parizu pre nekoliko godina.

Zbirku od 54 pisma kupio je na prodaji kod Kristija kupac koji je licitirao putem telefona. Njegov identitet nije obelodanjen. Pisma, koja je Edit Pjaf pisala u periodu od 15. novembra 1951. do 18. septembra 1952, procenjena su pre aukcije na sumu izmedju 60.000 i 90.000 evra.

U julu 1952. godine prvi put se udala u gradskoj skupštini za francuskog pevača Žaka Pilisa nakon veoma kratke ljubavne veze. Supružnici su na velikoj Editinoj truneji po Americi ponovili ceremoniju crkvenog venčanja, a malenoj pevačici kuma je bila njena dobra prijateljica Marlen Ditrih. Ipak, droga i alkohol uništavali su Editino krhko telo zbog čega je sve više vremena provodila u privatnim bolnicama.

Grandiozni povratak dogodio se 1955. godine kada je u pariskoj Olimpiji priredila koncert za pamćenje. Iako nije bila sigurna da će izdržati da peva do njegovog kraja, savršen performans publika je nagradila gromoglasnim aplauzom, a taj uspeh ohrabrio je da iste godine krene na još jednu američku turneju. Iako se 1956. godine razvela, te iste godine upisala se na stranice istorije kao prva pevačica zabavne muzike koja je nastupila u njujorškom Karnegi holu, prestižnoj dvorani klasične muzike.

Tokom godina koje su usledile Edit je dostigla svoj pevački maksimum, održavši brojne turneje po Americi i rodnoj Francuskoj, a iako je odlučila da se više ne drogira, odluka je stigla prekasno jer je njeno krhko telo bilo uništeno zbog dugogodišnjeg konzumiranja opijata. Tokom jednog od koncerata u Njujorku srušila se na sceni nakon čega je dijagnostikovano da boluje od raka. Iako su je svi nagovarali da odustane od muzike, ona je to odbijala ne mogavši da zamisli svoj život bez pesme. Od tada ju je na koncerte pratila medicinska sestra koja joj je, kada god je bilo potrebno, davala morfijum protiv bolova.

Početkom 1961. godine Edit je počela saradnju sa mladim francuskim tekstopiscem Šarlom Dumontom i nije pogrešila jer je njihova saradnja ovekovečena najpoznatijom pesmom „Ne, ne kajem se ni zbog čega“. Poslednji na dugom spisku njenih ljubavnika bio je grčki pevač Teofanis Lambukas, a za svog Sarapoa, kako ga je odmilja zvala, udala se u septembru 1962. godine kada je i održala poslednju turneju. Tek što se vratila sa bračnog putovanja, sa suprugom je snimila duet „Zašto je to ljubav“. Njena karijera polako se bližila kraju čega je i sama bila svesna. Poslednje dane života Edit je provela u svojoj vili na Azurnoj obali u blizini Kana. Budila se tek povremeno, a uz nju su bile samo medicinska sestra i sekretarica.

„Smrt ne postoji. Ona je samo trenutak kada prelazite na drugo mesto“, govorila je svojevremeno pevačica.