Ekskluzivna selekcija filmova

Prema rečima osnivača festivala Zorana i Svetlane Popovića, pred publikom će se naći apsolutno ekskluzivni program autorskih dokumentaraca. O tome govori i podatak da su oni, zajedno sa selektorom Tue Stin Milerom, pogledali više od trista filmova kako bi izabrali najboljih sedam.

– Inflacija festivala dovela je do toga da je danas teško doći do dobrih filmova. Pojavljuju se stereotipi, kalupi… Mnogi ljudi su poverovali da je vrlo lako i jednostavno praviti dokumentarne filmove. Pa sada umesto da idemo unapred, malo smo se vratili unazad, i u jeziku i u formi. Morate pogledati mnogo filmova da biste došli do dobrih – kaže Svetlana Popović, dodajući da su do sada obično gledali između 50 i sto naslova kako bi došli do selekcije, a da je ovaj put taj broj bio najmanje tri puta veći. Time je zato ovaj izbor još posebniji.

Festival otvara nemački film „Hello I Am David – Putovanje sa Dejvidom Helfgotom“, koji potpisuje Kozima Lange – prvi dokumentarac o tom vanserijskom pijanisti, svojevrsnom čudu čija je karijera delovala nedvosmisleno završena posle drastičnog nervnog sloma, a o čijoj biografiji mnogi znaju iz igranog filma „Sjaj“ sa Džefrijem Rašom u glavnoj ulozi. Kroz isceljujuću snagu muzike i veliku ljubav prema supruzi Džilijen, Helfgot je pronašao put da se vrati u normalan život i na koncertni podijum. Na programu je i nemački film „Austerlic“ Sergeja Loznice, provokativna antropološka studija koja britko i briljantno zaseca u apsurde i kontroverze ponašanja i vrednosti savremenog čoveka, na primeru bivših koncentracionih logora u Evropi koji su danas memorijalni kompleksi otvoreni za posetioce i primaju hiljade turista svake godine.

Publika festivala „7 veličanstvenih“ videće i „Izgaranje“ belgijskog autora Žeroma le Mera. Le Mer je dve godine pratio članove hirurške jedinice jedne od najvećih bolnica u Parizu. Neprekidno izloženi drastičnom stresu, s manjkom osoblja i sa striktnim restrikcijama budžeta, zaposleni se bore između sebe za resurse, dok uprava postavlja sve strože kriterijume efikasnosti i profitabilnosti. Za 4. februar najavljen je austrijski film „Homo Sapiens“ Nikolausa Gajrhaltera, zamišljen kao pogled na planetu sada, ali u nekoj neodređeno dalekoj budućnosti. Tu je i češki „Normalni autistični film“ Miroslava Janeka, jednog od najznačajnijih evropskih autora kada su u pitanju deca, posebno deca koja su neuklopljena i različita od većine.

Pretposlednjeg festivalskog dana, 6. februara, biće prikazan film „Žena i glečer“ Audriusa Stonisa – prefinjena poetska studija o neizrečenoj ljubavi jedne zadivljujuće žene i džinovskog lednika.

Za završnicu 13. festivala najavljen je veliki hit „In loco parentis“ koji će mnoge podsetiti na kultno ostvarenje „Društvo mrtvih pesnika“ ili na neke od nastavaka serijala o Hari Poteru. Autorski par, Niasa Ni Kinon i Dejvid Rejn, pratio je godinu dana život dvoje inspirativnih učitelja u jedinoj osnovnoj školi sa internatom u Irskoj.

Kao i prethodnih godina, svaki naslov publici će predstaviti sami autori, tako da će među gostima 13. festivala biti četvorica reditelja koja su među najznačajnijim evropskim dokumentaristima, uz sve značajnije autore u usponu. Jedino će izostati Kozima Lange, koja je sprečena da dođe. Svi autori održaće i tradicionalne radionice sa studentima filmskih škola i mladim autorima.

– Te radionice presudno su uticale na brojne mlade ljude da se okrenu dokumentarnom filmu ili na način na koji će se baviti igranim filmom – zaključuje Svetlana Popović.

Svi filmovi u bioskopskoj distribuciji

Kada je nastajao pre 13 godina, festival „Sedam veličanstvenih“ tek je trebalo da izgradi publiku u Beogradu za dokumentarni film. U međuvremenu se dogodilo da je ova grana kinematografije postala jako popularna širom sveta, i da je i sve više festivala posvećenih samo ovoj vrsti filma.

– Pre više od deset godina bio je poslednji trenutak da se osnuje jedan ovakav festival, koji će kasnije biti u trendu sa onim što se dešava u svetu. U međuvremenu razvila se i produkcija i distribucija dokumentarnih filmova. Pa smo tako nekada kopije dobijali direktno od autora ili producenata, dok sada ima nekoliko instanci koje moramo da kontaktiramo pre nego što dođemo do filma. To pokazuje uspeh koji se dogodio na polju dokumentaristike, koja je danas potpuno ravnopravna grana industrije filma. Svi filmovi koji su ove godine na programu imali su, ili će imati, i bioskopsku distribuciju. Film „In loco parentis“ biće prikazan i u bioskopima u Americi. To je velika stvar jer donosi raznolikost na bioskopske repertoare u temama, autorskim pristupima… Divno je kada se nešto što smo delili nas nekoliko pretvori u nešto veliko – kaže Zoran Popović.