Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ priredila je prvu diskusiju „Novi Sad – grad murala“, i na njen poziv odazvali su se umetnici i udruženja koja se bave urbanom kulturom, ali i gradske institucije koje su nadležne za uređenje javnih prostora.
Cilj je bio uspostavljanje transparentnog modela za realizaciju projekta oslikavanja javnih zidnih površina, te je u konstruktivnoj diskusiji započet dugotrajan proces oblikovanja modela koji će biti funkcionalan i primenjiv u narednim godinama.
Direktor Fondacije Nemanja Milenković istakao je da proces „muralizacije“ nije nova stvar i da se on dešava širom sveta već decenijama, naročito u evropskim prestonicama kulture.
„Ono što je novo jesu ‘mostovi’ koje želimo da gradimo. Za Novi Sad te ‘mostove’ u kontekstu muralizacije čine participacija i evropska dimenzija koje će skupa dovesti do demokratičnog procesa koji je preduslov sistematičnom pristupu urbanoj kulturi u kojoj učestvuju svi akteri – građani, lokalni i inostrani umetnici, udruženja i institucije. Tu su i sama dela koja će se na kraju desiti. Ono što je bitno je da su ta dela posledica i rezultat zajedničkog, dugoročnog, kontinuiranog i sistematskog rada, a ne ad-hoc rešenja i akcije i reakcije na određene događaje u gradu“, rekao je Milenković i naglasio da to podrazumeva da eksperti odrede koje su lokacije pogodne za murale, koja dela na kojim lokacijama i koji bi to umetnici mogli da realizuju, ali i na koji način i kako građani da participiraju šta u kom delu grada može da bude. „Tu postoje određena vrsta pravila koja kod nas nisu primenjena i zato mi želimo da pokrenemo taj proces tako što ćemo, pre svega, sistemski postaviti stvari što je preduslov kontinuiranog napretka u svemu, a pogotovo u kulturi“, dodao je Milenković.
Internacionalni savetnik Fondacije Kristijan Potiron, koji je direktno učestvovao u realizaciji projekta Evropska prestonica kulture u Košicama, Plzenu i Bukureštu, izjavio je da „problem murala u centru“ nije jedini problem koji se desio samo u Novom Sadu.
„Taj problem smo imali i u Košicama gde je dolazilo do sukoba između slobode izražavanja umetnika i slobode šta žele da vide stanovnici Košica na gradskim zidovima“, rekao je Potiron i dodao da cilj održane diskusije nije bio da Fondacija pruži podršku individualnim umetnicima ili projektima, već da oformi platformu koja će udružiti umetnike i omogućiti im održiv rad i uslove finansiranja i nakon godine u kojoj se realizuje projekat Evropska prestonica kulture, što je za Novi Sad 2021. godina.
Komplikovana i nejasna proceduraJedan od ciljeva diskusije bio je i povezivanje umetnika sa administracijom grada, javnim institucijama i NVO, kao i evropska dimenzija u smislu povezivanja lokalnih umetnika sa kolegama iz inostranstva i stvaranju šire platforme i otvorene galerije vizuelne umetnosti i murala. Tokom diskusije umetnici su ukazali na jedan od glavnih problema – komplikovana i do kraja nejasna procedura dobijanja dozvole za izradu murala. Ujedno, izneta su dva modela „muralizacije Novog Sada“: predstavnici kulturnih institucija predložili su da se na muralima prikažu dela koja su izložena u novosadskim muzejima, dok su umetnici i članovi udruženja zastupali stav da murali trebaju da prate urbane, savremene trendove.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
