"Emigrant treba da spozna od kojeg je materijala sazdan" 1

Autor romana „Tuđi san“ Milan Jovanić se, kako kaže u razgovoru za Danas, novinarstvom bavio povremeno, a u svom prvom i veoma dobrom i zanimljivom romanu odlučio je da progovori o društveno aktuelnoj temi – odlasku iz zemlje i dilemi – otići iz zemlje ili ostati ovde.

Glavni junak, Bogdan, usamljenik je koji neuspešno pokušava da se odseli iz samog sebe. Pristigavši u SAD iz Srbije gradi novi identitet, ali ga sustižu repovi prošlosti. Okruženje migranata sa Kube, iz Srbije i Kine, u život glavnog junaka donosi u isto vreme mračne, vesele i groteskne likove. U lažnom braku sa Milagros Dijas, Amerikankom kubanskog porekla, proživljava svoje dane čuda u čekanju radne i boravišne dozvole…

* Zbog čega ste za svoj prvi roman odabrali temu odlaska iz zemlje?

– Stvaranje ovog romana sam započeo tokom dvogodišnjeg života u inostranstvu. Nismo svi isti, ali je za mene emigrantski život imao dominantan osećaj teskobe i prekinutog trajanja na jednom mestu. Deo vašeg života i dalje nastavlja da se odvija tamo negde odakle ste otišli, a istovremeno sve teče i na novoj lokaciji. Čovek počne da pripada negde između.

* Na jednom mestu ste rekli da ovaj roman treba da pročita svako ko namerava da ode iz zemlje, zašto?

– Nažalost, odlazak iz Srbije se najčešće doživljava kao spasenje. Izgleda da su roditelji srećni ako im deca čiste ribu na Aljasci, konobarišu na kruzeru, blagodet je biti zdravstveni radnik u Nemačkoj ili Austriji, a ukoliko neko sedi u nekakvoj kancelariji Silikonske doline, Volstrita ili Dubaija, o njemu se već ispredaju legende. Samo je važno da se ode negde. Ovaj roman ne podstiče dilemu da li otići ili ne, već budućem emigrantu može dati jednu od mogućih verzija ili mu pružiti utehu. Glavni junak mog romana nije od onih koji kukaju nad svojom sudbinom jer im domovina nije omogućila posao, partnera, stan, pa odlaze obasjani reflektorima. On uglavnom tumara životom bez posebne uzbuđenosti i emigracija mu pre svega pomaže da preispita sebe. Odlazak može biti bolan proces i emigrant treba da spozna od kojeg je materijala sazdan. Ova knjiga mu može otvoriti pitanja o kojima možda nije razmišljao.

* Glavni junak knjige sreće se sa drugačijom Amerikom od one kakvu je zamišljao. Kroz celu priču dominira pitanje identiteta. Kako gledate na identitet onih koji su otišli, da li je u pitanju prožimanje ili sukob kultura?

– Mislim da je to uvek istovremeno prožimanje i sukobljavanje. To su dve strane pojedinca, s tim što u jednoj osobi obično dominira jedno viđenje. Junaci „Tuđeg sna“ su slični onim emigrantima koje sam sretao. Neki od njih toliko čvrsto brane svoj identitet da u novoj sredini postaju čaure do kojih život prestaje da dopire. Oni drugi su podjednako opasni, jer ponekad čak i bezrazložno kritikuju identitet nacije iz koje su potekli, a sve u tuđoj kulturi preuveličavaju. Kada imigracione vlasti privode glavnog junaka, Bogdana, on se pita može li čovek potpuno pripadati bilo kojoj naciji.

* Bitno mesto u romanu ima i Kuba.

– Glavni junak romana oženjen je Amerikankom kubanskog porekla. U pitanju je lažni brak radi njegovog dobijanja boravišne i radne dozvole. Njena životna priča se prelama do Kube. Ona poreklo i domovinu svojih roditelja gleda kao nešto čega se treba stideti. To su oni ljudi koje možete sresti u bilo kojem gradu na planeti, a koji nečiju vrednost računaju po datumu kada je neko stigao u njihov grad. Ta žena u svojoj površnosti zalazi čak u pasivno podržavanje rasizma iako po boji kože pripada žrtvama rasizma. Po istom principu kao što razne neonacističke grupe rastu u istorijski antifašističkim sredinama.

* Pišete li novi roman?

– Do kraja ove godine će biti objavljen moj drugi roman kroz saradnju sa istim izdavačem. Moj novi roman govoriće o bračnim odnosima iz malo iščašenog ugla. Izdavačka kuća „Magnus“ je prepoznala u romanu „Tuđi san“ nešto drugačije. Zadovoljstvo mi je što sam u okviru edicije „Rio Magnus“ u društvu pisaca kao što su Roberto Bolanjo ili Horhe Ibarguengoitija. Prevode ovih knjiga je maestralno izveo pisac Igor Marojević. Njegovi saveti su značajno doprineli i nekim mojim nedoumicama u radu. Rekao bih da izdavačka kuća „Magnus“ okuplja kreativnu prisnost, na čelu sa Nenadom Perišićem, koja je teže ostvariva u okviru gigantskih izdavača.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari