Energetska slika bunta, zadovoljstva, ljubavi i rokenrola

One su energetska slika bunta, zadovoljstva, ljubavi i rokenrola. Upravo takve kakve jesu izložene su na zidovima galerije i komuniciraju sa publikom, evocirajući doživljeno ili podstičući sanjanje o nečemu što je neko drugi doživeo – to za Danas kaže Anamarija Vartabedijan, doktor umetnosti i jedna od tri autora izložbe fotografija Rock momenti.

Pored nje, fotografsku formaciju Rock momenti čine: Stanislav Milojković urednik fotografije lista Danas i Nemanja Đorđević, urednik fotografije web magazina Balkanrock i hrvatskog magazina Sound Guardian.

Izložba njihovih koncertnih rok fotografija biće otvorena večeras od 20 sati u Galeriji Blok i trajaće do 8. jula. Postavku čini skoro 50 fotografija koje predstavljaju umetničke foto-dokumente nastupa muzičkih aktera svetske, regionalne i domaće rokenrol scene, i kao takva, treba da proslavi povratak koncertnim aktivnostima.

Prva izložba „Rock momenti“ je postavljena 2007. godine u New Moment galeriji. Vođeni zajedničkom idejom da svoj rad izlažu u galerijskim ili alternativnim prostorima fotografije sa koncerta tom prilikom predstavili su Anamarija Vartabedijan, Aleksandar Zec i Stanislav Milojković koji je, kako podseća Vartabedijan, iza sebe već tada imao pozamašan broj izložbi širom Srbije.

– Stanislav je već 35 godina na sceni, kao jedan od najznačajnijih rock fotografa širom cele Jugoslavije – ističe Vartabedijan, dodajući kako je ta prva izložba Rock momenti imala poseban značaj.

– Ispostavilo se da je ta prva izložba bila poprilično važna za društvo u tom trenutku. Naime, fotografi koji tada postavljaju izložbu su 2007. i 2008. godine išli uz velike festivale čija je ideja bila da se region opet okupi sa gostima iz inostranstva, i na taj način su učestvovali u otvaranju prostora bivše Jugoslavije – kaže Vartabedijan. Prema njenim rečima, oni tada toga nisu bili svesni.

– Mi, naravno, nismo znali šta radimo, niti da će izložba da izazove toliku pažnju. Do tada smo zbog političkih neprilika bili dosta zatvoreni kao društvo što se tiče koncerata i stranih izvođača. Posle 5. oktobra je i rokenrol u našoj zemlji malo propao. Međutim, krajem 2004. otvaraju se vrata za koncerte, a počeli su da dolaze i strani izvođači. Tih godina je bilo neverovatno, po tri svirke u SKC-u za veče – priseća se Vartabedijan ocenjujući da je prva izložba Rock momenti bila fenomen i eksplozija.

– U pitanju je verovatno uopšte prva rokenrol izložba u New Moment galeriji koja je bila krcata svaki dan, pa su zato izložbu sa dve nedelje produžili na dva meseca, da bi potom bila predstavljena i u Puli i Subotici – priseća se Vartabedijan. Sledeća izložba Rock Momenti je bila 2008. i imala je turneju. Predstavljena je u SKC-u, Banja Luci, Beer fest-u… Nakon toga, Aleksandar Zec više nije želeo da izlaže. Tokom 2006. godine je nastao muzički portal Balkan rock – kaže Nemanja Đorđević, dodajući da je on ekipu Rock momenti upoznao 2008. ali ih je kao fan pratio mnogo ranije kada je ušao u svet rok fotografije. U razgovoru za Danas pitanje za svo troje je kako prave selekciju fotografija i koje će biti izložene u Galeriji Blok?

Đorđević: Od najboljih. Nisu u pitanju „random“ koncerti i lepe fotografije. Tu ima ličnog momenta biranja bendova i fotografija sa njihovih koncerata po afinitetu. Izložio sam fotografije koje su nastale u poslednjih godinu dana. Posvetio sam se bendovima koje sam premijerno fotografisao i koji su mi ostavili jak utisak, na primer, bend Truckfighters iz Švedske, koji su nastupali u Beču. To je bio zanimljiv i upečatljiv koncert, zbog energije koju su muzičari imali od prve do poslednje pesme. Oni su mi bili interesantni za fotografisanje, a ostalo, neka ljudi sami ocene.

Milojković: Uglavnom kada odlučimo da pravimo izložbu to budu sveže fotografije, a ovog puta sam rešio da se vratim u prošlost i da iskopam neke koje nisu bile izlagane. Na to mi je Nemanja reko: „e, konačno te Stonse da izložiš“. Interesantno je kod njih to što su postavljene dve fotografije: Kit Ričards iz Budve i Mik Džeger iz Beograda. Meni su one drage zato su i na izložbi.

Vartabedijan: Biraš nekoga do koga ti je stalo. Često se negde i preklapamo sa izborom. Stanislav i ja smo radili ruku uz ruku koncerte i glavu uz glavu. Međutim, svako ima neku svoju koncepciju, pa to bude raznoliko. Što se tiče likovnog izraza svakako se razlikujemo. Izabrala sam najnovije fotografije. Uglavnom sam fokusirana na ljude sa kojima sarađujem i sa kojima se družim: Neno Belan i Fiumens, Goblini, S.U.S. Psi, Let 3, Fit.. i poslednje što sam potpuno neočekivano imala sreću sa fotografisanjem: Paraf u Domu omladine, njihov veliki povratnički koncert.

*Da li se sa fotografija reflektuje društveni momenat i da li ona može da prenese bunt i energiju koju poseduje rokenrol?

Milojković: Može, rokenrol je po definiciji bunt, bar bi trebalo da bude. Ima mnogo mladih bendova koji i jesu baš to. Mada su mladi bendovi ovde jako dugo mladi…

Vartabedijan: Mi verujemo da upravo to radimo, da pravimo povezivanje. Izabrali smo da budemo na tim koncertima kao svedoci onoga što se dešava. To je priča entuzijazma, ljubavi i posvećenosti koja je neverovatna kod svakog od nas i ništa od toga nije lažirano. Na koncertima ostajemo do kraja, ne odlazimo kao foto reporteri posle tri pesme. Naš izbor izražava naš stav, svako ima svoju selekciju, svoju ljubav, zato ta različitost ocrtava i ističe samu ideju rokenrola, koja forsira otvaranje, toleranciju i slobodu. U kontekstu ove izložbe, kao dokument, možemo da prenesemo bunt i energiju. Fotografijama u svakom smislu: estetskom, idejnom i ideološkom pokušavamo da pokažemo ili izvučemo esenciju rokenrola. Pošto sam i doktor umetnosti, mora da bude i esencije estetike, bez toga ne radim.

*Kako pravite kompoziciju i kako uspete da zabležite pravi momenat?

Vartabedijan: Kompozicija je u vizuelnoj umetnosti uvek ista, ne postoji jedna za slikarstvo, a za fotografiju druga. Znaju se sistemi komponovanja.

Milojković: Sve mora da se sklopi, prvo moraš da voliš tu muziku, a kad nešto baš, baš voliš nekako se uneseš u to. Pri tom bih ja na sve te koncerte išao i da se ne bavim ovim poslom. Ovako, već imaš motiv više. Ima tu i ograničenja kada su u pitanju veliki koncerti, pa možeš da fotografišeš tri pesme i ćao. Najbolje je naravno kad te niko ne dira, međutim kada je takva situacija prilagođavaš se. Ipak je taj događaj zbog ljudi koji sviraju na bini, a ne mene koji ih fotografiše.

*Ali, da li postoji i onaj trenutak kada je muzika idealna, svetlo, akt na sceni..?

Vartabedijan: Naravno, to se zove sreća.

Đorđević: Upravo tako. Totalno je nepredvidivo raditi koncerte, pogotovu jer sve nastaje u trenutku. Bend treba da bude dobro raspoložen, svetlo da se poklopi, publika.. U takvom trenutku veća je šansa da nastanu dobra fotografija i kompozicija.

*Zašto je fotografija, u smislu beleženja trenutka koji ostaje za budućnost značajna?

Đorđević: Čim se bavimo fotografijom znači da nam je važna, pre svega zbog te dokumentarne težine koju nosi i priče koja beleži trenutak i opisuje situaciju, sve do momenta kada ta fotografija nama postaje umetnička i ima neku esencijalnu vrednost.

Milojković: Gledajući fotografije sa koncerta setim se kako mi je bilo. Gomile fotografija smo videli, a koje su nastale u vreme dok se još nismo ni rodili, to verovatno nekome ništa ne znači, nekome znači. Meni znači. Neko ko nije bio na koncertu, a vidi fotografiju, može da stekne utisak o njemu. Može da ga podstakne da sledeći put čuje taj bend. To je kao kad pogledaš fotografiju sa filma, pa ti se učini da film možda ne bi bio loš. Pa odeš da ga pogledaš. A može i suprotno.

Vartabedijan: Živimo u svetu slika, internet medija i fotografija komunicira između ljudi. Fotografija, nosi dokumentarnost koja beleži vreme, prostor, modu, arhitekturu i samu kulturu društva. Zato je važna. To su nepobitni dokazi nečega što se desilo. Dokazi koji nisu manipulisani.