Englez koji živi u Beogradu izlaže u Kragujevcu

– Na izložbi su predstavljene slike na papiru i zidu koje pokazuju specifičnost mog pristupa ovom mediju, ali i društvu. Naziv izložbe naslov je jedne slike. To je primer kako koristim sliku i tekst za komunikaciju s posmatračem. Sam naslov preuzet je iz maksime Žan-Žaka Rusoa: „Učini sebi dobro a da što manje zla naneseš drugima”, kaže za svoju postavku autor koji je ovu maksimu u tekstu o slici, iskoristio kao odgovor na iskustvo rada vezano za konkretan muzej koji je prikazan na slici.

Po njemu, u tome je suština svih izloženih dela, ideja poruke sve ambivalentnijem vremenu u kojem živimo. Svaka slika bavi se određenim scenarijem iz novijeg vremena i naizgled nepomirljivim protivrečnostima u njemu, zahvaljujući kojima smo dovedeni u stanje ambivalenthosti.

Tekstovi koje piše na slikama donose jedan od mogućih načina razmišljanja o ovom stanju, sa ciljem da ga, ako je to moguće, promene, a, zajedno s vizuelnim jezikom, suprotstavljeni su svakm lakom bavljenju samim delom.

– U Beogradu živim više od 15godina tokom kojih sam, osim što sam se afirmisao kao umetnik, izgradio reputaciju prevodioca knjiga i tekstova za galerije i ustanove kulture, sa srpskog na engleski jezik. To odražava moju strast prema jezicima i čitanju. Kombinujem istraživanje iz svog prevodilačkog rada i ličnog, samoinicijativnog istraživanja sa savremenim i istorijskim slikama kako bih kritički osvetlio naš savremeni život. U svojim slikama često „citiram” umetničke i, generalno, istorijske reference kako bih pokazao cikličnu prirodu mnogih naših društvenih preokupacija i dao širi istorijski i društveni kontekst za njihovu interpretaciju, kaže Brogan.

Kao slikaru, važno mu je da unapredi ulogu slikarstva u kontekstu savremene umetnosti, ali i kao metoda društvene kritike.

– U tom smislu eksperimentišem sa vizuelnim jezikom svojih slika i navodim pristupe slikarstvu onih umetnika koji su najviše pomogli da se slikarstvo održi kao disciplina. Stoga je vizuelni jezik u mom slikarstvu često izazovan i menja se tako što koristim apstraktni slikarski jezik koji polako otkriva figurativne i prepoznatljive elemente teme kojom se bavim u radu. Često pokušavam da u svojim delima prikažem relativne pozicije društvenog „autsajdera” i „insajdera”, ističe on.

Ovo je delom posledica njegovog društvenog porekla u radničkoj klasi i ranog shvatanja njene pozicije u svetu umetnosti i društvu u celini, posebno u britanskom društvu u kome je odrastao i stekao obrazovanje.

– Biti obrazovan značilo je imati privilegiju društvene mobilnosti koja mi je tada učinila očiglednim sve protivrečnosti društva u Srbiji, koje sam iskazivao u različitim formama: kroz film, slikarstvo i pisanu reč. Udaljavanje od britanskog društva i prilagođavanje novom, srpskom, stvorilo je distancu sa koje mogu jasnije da sagledam socijalne protivrečnosti i da ih predstavim mnogo oštrije u svojim radovima, zaključuje Brogan.

Rođen u Londonu afirmisao se u Srbiji

Mark Gerard Brogan rođen je 1967. u Londonu. Završio je 1997. godine studije umetnosti na Goldsmits koledžu, na kojem je i 2019. godine završio i master studije. Diplomirao je i ekonomiju 1990. na Univerzitetu u Mančesteru.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Mjuzikl Zorba kragujevačkog Teatra pred beogradskom publikom u Pozorištu na Terazijama

Urušavanje nosećih stubova društva: Nemamo pravo da ćutimo – Pokret građana Kulturna revolucija

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“

Neće nam doći ni Harvard ni Kembridž, već Troteri iz Pekama