Entoni Bardžis: Nije trebalo da napišem roman „Paklena pomorandža“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pisci ne smeju da povlađuju publici. Šta sad, sve knjige treba da budu na nivou trogodišnjeg deteta da ih ne bi neko pogrešno razumeo? Određene knjige treba da imaju upozorenja odštampana na sebi, ograničenje za odrasle kao i tekst od strane kritike u uvodu koja pomaže razumevanju dela.

2. Ima slučajeva kada je film bolji od izvorne knjige. Kjubrik je bio velemajstor interpretacije književnih dela. U slučaju „Pomorandže“ je to uradio posredstvom preterane estetizacije nasilja, pozivajući se na dela Leni Rifenštal.
   U svakom slučaju, suština knjige u filmu je doneta precizno – ono što ne daje čoveku od detinjstna porodica, posle ne može nadoknaditi društvo, kamoli država. Pod uticajem društva i države čovek se uči samo licemerju i prilagođavanju, a unutar ostaje takav kakav je vaspitan u porodici. Država, po potrebi, ili se bori sa dilikventom, ili ga koristi u svoje svrhe.

3. Novi mediji zapostavljaju ulogu urednika čiji posao je da ukaže piscu na scene koje.su konfuzne i koje treba da se razrade, u određenoj meri.

   Svakom piscu treba fidbek.

4. Književnost je prepuna nasilnih scena, od Bilbije do Šekspira. Kao i istorija, kao i vesti na televiziji. Moramo da razvijemo pravilan odnos prema tome. Molim vas objavite komentar…