Sticajem okolnosti da je trenutno u Beogradu Vladislava Ribnikar, prevodilac romana Beril Bejnbridž „Mladi gospodin Džordži“, koji je još početkom meseca najavljen kao tema 87. Laguninog književnog kluba, majsko izdanje ove tribine pomereno je unapred za petak 29. april.
O ovom delu poznate engleske književnice, objavljenom 1998. u Velikoj Britaniji, večeras u knjižari “Bukmakret” u beogradskom SKC-u zajedno sa Vladislavom Ribnikar govoriće književnica LJubica Arsić.
Beril Bejnbridž (1932-2010) nalazi se u samom vrhu britanske književnosti, kao jedan od najboljih ostrvskih pisaca posle Drugog svetskog rata. Objavila je 18 romana, dve zbirke priča, dva putopisa i više dramskih tekstova. Karijeru je započela kao glumica. Radila je i kao novinar, pozorišni kritičar, a celog života bavila se i slikarstvom. Iako je u Britaniji još za života imalai status “nacinalnog blaga”, na srpski jezik do sada su prevedene samo njene tri knjige – Štrik je 2019. i 2021. objavio romane “Fabrika za flaširanje vina organizuje izlet” i “Krojačica”, a Laguna početkom februara ove godine “Mladog gospodina Džordžija”.
– Romane Beril Bejnbridž karakteriše veoma originalna imaginacija, neobični likovi, kao i majstorstvo na planu književnog izraza, koji je sveden i koncentrisan, očišćen od svega suvišnog. Kroz zanimljive i uzbudljive priče, na suženom prostoru kratkog romana, ona nenametljivo uvodi i suptilno varira mnoštvo velikih, univerzalnih tema. O ljudskim dramama i tragedijama govori bez patosa, sa humorom, mešajući tužno sa smešnim, komično sa mračnom groteskom. S obzirom da je i za života uživala veliki ugled i kod književnih savremenika i kod šireg kruga čitalaca, zaista je neobično da je kod nas sve do nedavno bila praktično nepoznata – kaže za Danas Vladislava Ribnikar.
Na pitanje gde u autorskom opusu Beril Bejnbridž mesto romana „Mladi gospodin Džordži“, Vladislava Ribnikar odgovara da je ovo delo „nastalo je pred kraj njene karijere, kada se okrenula istorijskim temama, a jedinstveno je po tome što, uz sve kvalitete poznate iz njenog ranijeg stvaralaštva, poseduje, na malom prostoru kratkog romana, svojevrsnu epsku dimenziju“.
– To je moderna verzija istorijskog romana, gde se prošlost rekonstruiše u fragmentima, iz ograničene i subjektivne perspektive samih likova, tako da nema nikakve pouzdane istine, ostaje mnogo nedorečenog i ostavljenog imaginaciji čitalaca. Krimski rat viđen je u romanu sa margine, iz perspektive posmatrača koji nisu vojnici i koji svedoče o košmarnom ratnom užasu, čije će žrtve i sami postati, neopterećeni bilo kakvom politikom. Mitovima o ratnom herojstvu i žrtvovanju, poput onog iz slavne Tenisonove pesme „Juriš Lake konjice“, Beril Bejnbridž suprotstavlja zastrašujuću i potresnu viziju poništenja ljudskosti, besmislenog i jezivog nasilja i stradanja. Sa tog stanovišta, kako jedan junak kaže, protivnik čiji bajonet treba izbeći podjednako je obuzet užasom, poput vlastitog odraza u ogledalu – objašnjava Vladislava Ribnikar.
Glavni junak romana je imućni mladi hirurg i amaterski fotograf iz Liverpula Džordž Hardi, koji 1854. kreće iz rodnog grada na Krim da se kao lekar pridružio britanskoj vojsci. U rat polazi u društvu svog zeta geologa i erudite doktora Potera i devojke Mirtl, siročeta koje je podigla porodica Hardi. Na Krimu, na koji ova čudna “trojka” stiže preko Carigrada i Varne, priključuje im je i tajanstveni Pompej Džons, pomoćnika ratnog fotografa i nekadašnji ulična varalica. Ovaj roman Beril Bejnbridž bio je nominovan za Bukerovu nagradu, a njegovom večerašnjem predstavljenju u Laguninom književnom klubu dodatnu aktuelnost daju sadašnji ratni sukobi u Ukrajini, kao neka vrsta „reprize“ odnosa između Rusije i Zapada u Krimskom ratu, mada se sredinom 19. veka odlučivalo o prevlasti nad Dardanelima, Balkanom i Bliskim Istokom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
