Ernest Hemigvej, velikodušan i promišljen: Neobjavljena pisma pokazuju drugu stranu pisca

Ernest Hemigvej je govorio da pisac mora da piše o onome što poznaje i što je proživeo – zato je ratovao, izveštavao, pio po barovima Pariza, Španije, lovio divlje životinje po Africi i pecao ribu na Kubi.

Iako je je o sebi stvorio sliku tvrdoglavog mačo muškarca, koji voli lov i ribolov i borbe bikova, Ernest Hemingvej je imao i velikodušnu i promišljenu stranu koja se otkriva u dosada neobjavljenim pismima.
U deceniji nakon što je stekao slavu romanom „Zbogom oružje“, njegova korespondencija pokazuje da je iako slavan, želeo da pomogne mladim piscima. Ohrabrivao ih je i savetovao.
U pismu iz 1934. godine napisao je: “Pravi tajna u pisanju romana je da ostanete u središtu akcije tokom čitavog vremena kao da zauzdavate konja. Nemojte pustiti prokletog konja da vam pobegne, jer ćete morati zauvek da ga jurite. I uvek se zaustavite na zanimljivom mestu kada još znate šta će se desiti.
Onda možete nastaviti odande sledećeg dana i narednog i tako dalje. Nikada ne pišite sve odjednom u tim naletima. To je kao da od trke od 300 milja napravite niz bekstava. Svaki dan ili svaka dva uradite određenu količinu i uvek se zaustavite tamo gde je zanimljivo i dok vam ide dobro.”
Dok je hvalio uspehe, bio je i brutalno iskren u kritici: “Pretpostavljam da biste radije da budem potpuno iskren, pa ću biti – Ne možete napisati roman na taj način.”
Primalac pisma bio je Arnold Gingrič, koji je želeo da postane romanopisac. Tada je bio mlad, perspektivan urednik koji je 1933. godine pokrenuo časopis čuveni Esquire, a Hemingvej je pomagao tako što je pisao tekstove o svojim avanturama iz lova i ribolova.
Hemingvej je 1936. godine takođe pisao nepoznatom nadarenom piscu, Džozefu Hopkinsu, govoreći mu: “Slušaj. Ako umreš, mrtav si. Ako možeš da napišeš još neke dobre priče, nikada nećeš umreti. Imaš dovoljno talenta da se ja pomučim i pokušam da ti pomognem da objaviš.”
Preporučio je jednu od Hopkinsovih priča Gingriču, koji ju je objavio,piše Gardijan.
Ova korespondencija će se pojaviti u budućoj knjizi „Pisma Ernesta Hemingveja: Knjiga 6“, koju uređuju Sandra Spanier, Verna Kale i Miriam B. Mandel, a objavljuje Cambridge University Press.
Najnovija od 17 planiranih knjiga obuhvata period od 1934. do 1936. godine, sa 366 pisama upućenih na 116 primalaca.
Obuhvataja sve, od njegove eksperimentalne knjige o neživotinjskom životu „Zelene planine Afrike“ do njegovog lova na veliku divljač.
Spanier, profesorka engleskog jezika na Univerzitetu Penn State, prokomentarisla je njegova pisma koja je pisao piscima.
“Hemingvejev nadmeni, mrzovoljni lik dobro je poznat. Ovo je njegova velikodušna i promišljena strana. Vrlo je ozbiljno shvatao pisanje. Gingrič je bio njegov najčešći dopisnik u ovom periodu. Pisma pokazuju da je Hemingvej promišljen i mudar, nudi ideje o tome šta je korisno mladom piscu. Ovo su stvarno sjajna pisma. Pokazuju jednu novu stranu Hemingveja ljudima koji imaju stereotipne predstave o njemu, koje je zapravo sam održavao.”
Kada je Gingričeva knjiga – „Cast Down the Laurel“ – konačno objavljena, Hemingvej mu je 1935. godine napisao: “Nema sumnje da si sada velika faca i od Literarne Važnosti. Kako ti je to? Ali, za ljubav Hristovu, nemoj dozvoliti da ti kritike znače išta ili će ti trebati dve godine da ih prebološ. Knjiga je potpuno ista kao što je bila kada si je završio i od tog momenta moraš i da nastaviš da pišeš… Inteligentan si tip, Arnolde, sa puno talenta.”
Spanier je rekla da iako Hemingveja ne prepoznaju po smislu za humor, pisma pokazuju da je znao da bude „veoma smešan“.
“Hemingvej je postao strastven ribolovac i veći deo tog perioda provodio je u vodama između Key Westa, Kube i Biminija na Bahamima, loveći ribu na svom voljenom novom brodu, Pilar.”
U pismu iz 1935. godine svom starom prijatelju i kolegi ribolovcu, američkom slikaru Henriju Majku Strateru, pisao je na duhovit način o odgovarajućoj odeći za ribolov, ne zbog vremenskih uslova, već zbog činjenice da je Bimini tada privlačio bogataše koji su tu pecali sa svojih jahti.

Napisao je: “Idemo na odmor da lovimo ribu i nema potrebe da se oblačimo. Mnogo je pametnije ne oblačiti se. Ne poznajem nikoga na Biminiju. Drugi ribolovci, bez obzira koliko su bogati, više su zainteresovani za ono što im ulovite nego za ono što nosite.”