Evropska noć istraživača: 3 zanimljive radionice koje ne smete propustiti

Kako Evropska noć istraživača obrađuje razne teme, mi smo izdvojili tri preporuke za programe koje vredi posetiti i upitali njihove autore par pitanja.

1. GRAFEN ILI IGRAJMO SE NOBELOVACA

Naučnici sa Univerzitzeta u Mančesteru izdvojili su list grafena samo pomoću selotejp trake i olovke. Za ovo otkriće dobili su Nobelovu nagradu 2010. godine. U Noći istraživača igraćemo se nobelovaca!

Grafen je izuzetno tanak, a neverovatno jak materijal. Najmlađi posetioci će imati priliku da kroz igru, od različitih materijala naprave model strukture grafena i vide zašto je tako.

Videće kako se spajanjem grafena i plastike mogu napraviti interesantni novi materijali. U okviru projekta GrInShield, finansiranog od strane Evropske unije, grafen se ispituje kao potencijalni materijal za proizvodnju folija za zaštitu od EM zračenja.

Gde bi grafen mogao da se primenjuje u Srbiji?

– Još od 2004. i čuvenog eksperimenta sa lepljivom trakom, za koji su naučnici sa Mančesterskog univerziteta dobili Nobelovu nagradu za fiziku, grafen je u žiži naučnih istraživanja. Zbog svojih svojstava da je lak a čvrst, rastegljiv i provodan, grafen primenu nalazi u raznim oblastima počevši od elektronike, baterija, solarnih ćelija i superkondenzatora, preko različitih senzora, fleksibilnih i transparentnih kompozitnih materijala, u procesu desalinacije kao i dijagnostike i ciljane dostave lekova.

Istraživači na projektu GrInShield rade na razvoju materijala na bazi grafena i nanožica srebra za zaštitu od elektromagnetnog zračenja, koje čini da Srbija zajedno sa zemljama partnerima na projektu bude među pionirima u inovacijama na polju ovih kompozita – rekla nam je dr Svetlana Jovanović, naučni savetnik i rukovodilac TWINNING projekta GrinShield, Institut za nuklearne nauke Vinča.

2. MOŽDA SMO ROĐENI S TIM, A MOŽDA JE EPIGENETIKA

U proteklom veku, ljudsko razumevanje i shvatanje genetike pretrpelo je temeljnu transformaciju. Prema originalnom modelu genetike iz 1865, podrazumevalo se da su geni, delovi DNK koji su u najvećoj meri odgovorni za naše fizičke odlike, nepromenjivi.

Pojava epigenetike, naučne discipline koja proučava promene u genima, 1942. godine promenila je ovo shvatanje. Epigenetika se bavi promenama u genskoj ekspresiji bez menjanja DNK sekvence, a takve promene mogu se prenositi na buduće generacije.

Koje su osnovne epigenetičke modifikacije, kako one rade i kako spoljašnja sredina utiče na sve nas, menjajući epigenetičke oznake, kada, zašto i kako se geni uključuju i isključuju i čemu sve to služi.

Koliko se epigenetika razvila od svoje pojave pa do danas?

– Epigenetika izučava promene u korišćenju gena, njihovoj aktivaciji ili deaktivaciji, bez promene u samoj DNK. Prvi put se pominje pri proučavanja razvića organizama i to pre više od pedeset godina! Danas se mnogo toga zna o epigenetici. Uticaj sredine i regulisanje gena su bitni za sve ćelije i sva stanja u organizmu, bilo da pričamo o „normalnom“ stanju ili o bolesti. Ova oblast je složena i svakim danom, svakim novim istraživanjem, saznajemo nove aspekte koji pomažu da bolje razumemo kako regulacija gena funkcioniše.

Stalni razvoj novih tehnologija omogućava nam da proučavamo epigenetičke procese mnogo detaljnije i na bazičnijem nivou, što vodi do značajnih otkrića. Danas je epigenetika stigla dotle da već pričamo o razvoju epigenetičkih lekova, ali oni su i dalje u fazi ispitivanja. Sve ovo znači da je epigenetika daleko dogurala, ali i dalje ima kuda da ide, objasnila nam je Ana Sarić, istraživač sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

Da li je stvarnost iole blizu mnogih naučnofantastičnih filmovima u kojima se pominje epigenetika?

– Epigenetika se u naučnoj fantastici često prikazuje kao sposobnost brzih promena osobina i ponašanja ljudi, lečenja bolesti ili čak nasleđivanja veština. Iako ove ideje imaju naučnu osnovu, stvarnost je mnogo složenija. Epigenetičke promene utiču na funkcionisanje organizma, ali te promene nisu brze i dramatične kao u filmovima. Iako se istražuju epigenetičke terapije koje bi uskoro mogle da uđu u kliničku upotrebu, daleko smo od trenutka kada jedan lek može brzo i precizno rešiti problem. Epigenetika danas nije toliko zapanjujuća kao stvaranje superljudi koje viđamo u filmovima, ali mogućnosti koje nudi zaista jesu fantastične!

3. FORENZIČKA ENTOMOLOGIJA

Da li ste i vi zaljubljenici u CSI filmove i serije? Sve i da niste, način na koji nauka uspeva da odgonetne zagonetke ne može da vas ostavi ravnodušnim!

Predstavljamo vam entomologiju – nauku koja se bavi proučavanjem insekata, ali ovaj put u svetlu forenzike! Kako to insekti mogu da nam budu od koristi u rekostrukciji događaja? Koje vrste insekata su posebno značajne? Kako, zapravo, u realnosti izgleda jedna kriminalistička istraga? Koje sve informacije možemo da dobijemo od insekata koje zateklemo na mestu zločina?

Šta bi sve insekti mogli da otkriju kada je u pitanju neko kriminalističko istraživanje?

-Insekti se najčešće koriste kako bi se utvrdilo u koje vreme je nastupila smrt neke osobe, ali se mogu koristiti za dobijanje najrazličitijih informacija. Tako se na primer mogu koristiti da se utvrdi identitet silovatelja preko stidnih vaši; može se utvrditi da li je neka osoba zlostavljana ili zanemarivana (obično se radi o starim osobama ili maloj deci); može se utvrditi da li je nekao osoba konzumirala lekove ili narkotike pre smrti idt – rekao nam je prof. dr Anđeljko Petrović, Biološki fakultet.

Da li je forenzika glamurozna kao u serijama i da li je forenzička entomologija išta nalik onome što radi Džek Hodžins u seriji „Bones“?

-Danas je forenzika svakako veoma značajna i samim tim su i ulaganja u razvijenim zemljama velika pa laboratorije mogu izgledati galmurozno, ali to uglavnom nije slučaj. Ono što je sigurno je da su sve čiste i sterilne ali uglavnom nema hologramskih prikaza, stolova koji su ujedno i monitori i slično. U serijama je sve naravno „romantizovano“ pa uređaji odmah izbacuju dosije ubice i slično što se u stvarnosti ne dešava. U stvarnosti mora da se uradi mnogo više da bi se dobilo dosta manje rezultata.

Forenzička entomologija na žalost nije ni nalik onome što radi Hodžins, jer ni jedan forenzički entomolog u svetu nema takvu logistiku koju on ima u seriji. I ono što je definitivno drugačije je to što on ima neke super moći pa samo pogledom na insekta može da kaže koja je vrsta i koliko je osoba mrtva. U stvarnom životu je to mnogo komplikovanije i zahteva mnogo više rada. Deo toga ćemo pokazati i posetiocima koji u petak dođu u BIG.