Fantazmagorični praznik revolucije

I kako odoleti takvom rođendanskom žuru, sa jednim od najatraktivnijih i istovremeno najdecentnijih predstavnika mlade evropske reprezentacije violinskih virtuoza, koji u svakoj novoj pojavi ovde demonstrira upravo furiozan uspon u sopstvenoj zanatskoj moći, ali još i više u sadržajnosti i kvalitetu svojih emocija i ukupnog umetničkog senzibiliteta.

Dubina osećanja, filozofija, jedan oštrouman instinkt, strastvenost, eros, elektricitet, telesno koje prati misaono i obrnuto – sve u svemu, sa Nemanjom Radulovićem i prijateljima, koje on sa sobom rado povede na scenu, imate kompletan užitak i istinsko nadahnuće kao slušalac i učesnik. Kvalitet interpretacije ovde je apsolutno neporeciv i ni sa čim uporediv u svojoj unikatnosti, ali ta vrsta zajedništva i ljubavi koja se rasprskava unaokolo i pada na naše žedne uši i ugašena srca, verujte, omamljuje još i više. Stvarno, kako je ovaj sjajni momak uspeo da ostane tako netaknuto srećan i oduševljen muzikom, prijateljstvom, radom, ukratko svim onim što je u najnovijim vremenima mnogo koga mimoišlo?!

No, srećom, na tako komplikovana pitanja zaboravljate smesta, čim Radulović sa svoje dve dame, saučesnice na sceni, ispuni podijum Velike dvorane. Pijanistkinja Lor Favr Kan i violončelistkinja Maja Bogdanović, sa Nemanjom u društvu, već samom svojom pojavom blistaju na pozornici, a njihov uvodni „Bečki marš“ Frica Krajslera, začikavajuće zavodljiv i odlučne preciznosti, već će izazvati salve aplauza u toliko krcatoj Kolarčevoj zadužbini da to nikada videli niste, da bi naredni Rahmanjinov (Klavirski trio br. 1 ge-mol „Elegiaque“) uvukao vas u svoje pak kovitlace i žrvanj sentimenta, sred kojih gusti prepletaji umeća troje majstora svojih instrumenata, poput okeana pod konstantnom plimom, preplavljuju naša bića. Uslediće još i prava perfektna poslastica ovog koncerta – Hajdnov Klavirski trio br. 39 Ge-dur „Gypsy“, u kojem nam se demonstrira totalna elegancija u prefinjenom mačevanju klavira, violine i violončela, i gde jednostavno ne možete da se odlučite jeste li očaraniji decentnom usaglašenošću najvišeg ranga ili pak uzajamnom okretnošću u krepkoj, divljačnoj žestini, što sve svedoči o nepokornosti njihove umetničke supstance.

Ali, da i Bah može biti zabavan i erotičan, dokazuje drugi deo koncerta, u kojem Radulović i raspoložena Double Sens družina, rečito krstare uzduž i popreko preko Čakone iz Partite br. 2 i Tokate i Fuge BWV 565 (oba dela u aranžmanu A. Sedlara), te Koncerta za dve violine i orkestar BWV 1043, sa Tijanom Milošević kao partnerkom i u znak sećanja na zajedničkog profesora Dejana Mihailovića. Kakav je to samo delikatesni trijumf bio! Podizanje interpretacije, od najprigušenijih stepenika pa do onih najekspresivnijih i najžustrijih, a sve u slavu lepote moćnog sagovorništva između svakog od učesnika ponaosob, finese anđeoskih duhova u obličju jedne prave čudesne divlje horde, sa čijih prstiju pršti elektrika na rock gorivu, Nemanja još fascinantnije oštrice u svojim neverovatnim ubrzanjima, jedno predelikatno, a tako originalno oglašavanje čembala, ples na žici u megalopolisu, gde su sve oči vasione uperene u ovu neizrecivu bitku da se muzika učini dostojnom sviranja i uživanja. Plus niska briljantnih biseva, okončana klasikom grupe ABBA „Gimme! Gimme! Gimme! (A Man After Midnight)“, uz koji plješću i mlado i staro. Kolarac u plamenu radosti! Ključajući maestral zvuka!

Fantazmagorični praznik revolucije!