Tokom minulog lajpciškog sajma knjiga, četiri para nemačko-srpskih pisaca ostvarilo je kontakte kao što su to nekada radili tinejdžeri posredstvom popularnih časopisa za ovu populaciju: dobili su e-mail adrese ljudi koje su do tada samo po čuvenju znali i imali zadatak da se sa njima na ovaj način upoznaju. Pritom, nisu znali da postoji mogućnost da se ove prepiske ikada objave, te one imaju sasvim iskren, neknjiževni ton i tok. Ovom prilikom, Elke Šmiter i Dragan Velikić govore nam o svom „pen pall“ iskustvu.
– Isprva mi je ideja bila čudna, ali sam je prihvatio kad sam pročitao Elkinu biografiju i shvatio da je baš ona autor knjige Frau Sartoris za koju sam čuo prilikom poseta Nemačkoj. Nisam fatalista, ali neke stvari ne događaju se slučajno, a potrefilo se da shvatim da dok gotovo nepokretan zbog diskus hernije komuniciram sa autorkom Frau Sartoris, da je izvesni srednjovekovni lekar Sartoris zadužio svetsku hirurgiju instrumentarijumom koji se i danas upotrebljava – kaže Dragan Velikić.
Iako Elke kaže da dopisivanje nije doživela kao književni poduhvat već upoznavanje pisca i njegove okoline, najprimamljivija „nagrada“ bio joj je ponuđeni dolazak u Beograd i upoznavanje sredine koju do tada nije znala.
– Čitajući Draganova pisma, želela sam da vidim kako se on poetski ili pragmatično odnosi prema svojoj boli. Da li je to bol simboličkog reda, odnosno hermeneutični odnos prema bolu kao da je to pesma koju on sam piše. Upoznala sam piščev milje, ali ne socijalni već onaj duhovni i jezički jer smo ispitivali mogućnosti izražavanja na oba jezika – objašnjava Elke Šmiter.
– Pisac je avanturista i ako nije spreman da rizikuje i samom sebi bombu podmeće, to i nije pisac. Mogu ja da napišem još pet „Ruskih prozora“, ali koje dobro od toga? Patimo od nekog fast food sindroma u književnosti gde se mnogo štancuje, i to literatura koja će biti dopadljiva novinarima, ali koja traje samo jedan dan – smatra Velikić.
Četvore oči i načuljene uši
Kako je u svom pismu objasnila Elke, kada Nemci žele nekoga da ohrabre da istraje u bolu kažu mu: „Načulji uši“ i pitala kako se to u Srba kaže. Velikić joj je objasnio da se obično očekuju „natprirodne moći“ kada nešto treba da se preduzme te Srbi tada kažu: „Otvori četvore oči“.
– Izreke imaju objašnjenje u suštini, nukleusu naroda. Nemci znaju da put od hiljadu milja počinje jednim korakom i oni po tom principu žive, ali nama su za takve stvari potrebna čuda, mi smo drugačiji. Ipak, stereotip je prazan i poslednje znanje o nečemu…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
