Na sajtu Filmskog centra Srbije (FCS) objavljeni su rezultati konkursa za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova, koje je raspisala ova institucija.
Odluku o tome koja ostvarenja zaslužuju podršku donela je komisija FCS koja je radila u sastavu: Nikolina Vučetić-Zečević (predsednica), Dragan Marinković, Kosta Peševski, Dragan Jeličić i Igor Onič.
Na konkurs je prijavljeno ukupno 19 projekata, a podržano je pet, i to: „Deca pevaju hitove“ rediteljke Mine Đukić i producentska kuće Sense Production (37.000.000 RSD) “Sloboda ili barbarizam“ reditelja Želimira Žilnika (Playground Produkcija) (18.000.000 RSD) ; „Sorella di Classura“, rediteljke Ivane Mladenović produkcijske kuće Dunav 84 (24.000.000 RSD); „Offworld“ reditelja Lazara Bodrože, producentske kuće MIR Media Gruop (23.000.000 RSD) i „Počnimo ljubav iz početka“ reditelja Milutina Petrovića, producentske kuće Fame Solutions (38.000.000 RSD).
Na listi odbijenih su projekti: „Usud“ reditelja Stefana Maleševića;
„Poslednji pirati“, reditelja Radivoja Andrića;
„Ja li grmi ja l se zemlja trese“, reditelja Siniše Cvetića;
„Južni vetar 3“, reditelja Miloša Avramovića
„Narodna drama“, rediteljke Mirjane Karanović;
„U sigurnim rukama“ reditelja Ivice Vidanovića i Branislava Jevića;
„Brionska priča“, reditelja Arsena Antona Ostojića; „Presuda“ Ivana Denića;
„Nosio je crnu traku“ reditelja Strahinje Madžarevića;
„Ribar i balerina“ Petra Ristovskog;
„Noć bez doručka“ Bojana – Vuk Kosačevića;
„Na tromeđi“ Miroslava Živanovića;
„Što se bore misli moje“ Milorada Milinkovića i „ Ravnoteža“ Nikite Milivojevića.
Na sajtu FCS objavljena su delovi obrazloženja komisije FCS za podržane projekte.
Obrazloženja komisije FCS
U obrazloženju komisije za „Deca pevaju“, drugi film Mine Đukić, nagrađivane rediteljke filma “Neposlušni”, navodi se da je rekvijem o zemlji koje više nema iz vizure dva deteta, najboljih drugarica Mile i Jovane.
Dok devojčice sanjaju o zajedničkom nastupu na takmičenju pod nazivom “Deca pevaju hitove”, oko njih se budi rat koji će njihovu generaciju obeležiti zauvek.
Lepote i užasi odrastanja u Jugoslaviji 90-tih u triptihu autorkinih sećanja lišena su patetike, pamfletizma, propagande i obećavaju nam duhovit ali i potresan film…
Projekat je do sada prepoznat i podržan na konkursima Filmskog centra Srbije, za sufinansiranje razvoja scenarija i razvoja projekta, kao i na konkursu potprograma MEDIA programa Kreativna Evropa. Komisija smatra da će rediteljsko-producenski tandem pred publiku doneti film sasvim posebne poetike čiji dometi u domaćoj kinematografiji se neće meriti samo u domaćim već i evropskim krugovima.
Za projekat „Sloboda i barbarizam“ Želimira Žilnika navedeno je da ovaj reditelj stvara svoj novi film na ostacima otkrivenih delova svog nikada završenog filma, prvo zabranjenog pa potom i izgubljenog…
“Iznova nam hrabro ukazuje filmskim jezikom na društvene, političke i ekonomske teme unazad pola veka, stvarajući time ne samo kinematografsko delo, verujemo, velike važnosti kako za nacionalni i međunarodni kulturni prostor, već i svedočanstvo dragoceno za razumevanje našeg naroda i njegove istorije…
Projekat je prepoznat i podržan na konkursu Filmskog centra Srbije za razvoj projekta, kao i na istoimenom konkursu Filmskog centra Slovenije te konkursu potprograma MEDIA programa Kreativna Evropa i komisija ga sa osobitim zadovoljstvom predlaže za dodelu sredstava na ovom Konkursu jer u celosti ispunjava kriterijume konkursa i one propisane Zakonom o kinematografiji i Uredbom o kriterijuma, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finasiraju i sufinasiraju iz budžeta Republike Srbije.
Za film „Sorella di Clasura“ Ivane Mladenović u obrazloženju komisije stoji da ovo novo ostvarenje višestruko nagrađivane rediteljke autentične poetike kroz odnos dve žene prikazuje svet muzike, slavnih i njihovih obožavalaca, govoreći o neuništivoj potrebi za ljubavlju i pažnjom.
“Lilijana, odrasla u religioznoj i siromašnoj porodici kojoj u najranijem detinjstvu hrišćansku figuru zamenjuje likom popularnog jugoslovenskog muzičara, čijem kultu se posvećuje s fanatizmom, i razuzdana rumunska pevačica Vera, koja pokušava da pomogne Lilijani nudeći joj svoj recept za uspeh, glavne su junakinje budućeg filma…
Projekat je razvijan na radionici Cinemart u Roterdamu gde je osvojio i ARTE Kino nagradu, a podržan je od strane FCS na konkursima za razvoj scenarija i razvoj projekta, kao i na rumunskom CNC-a za razvoj projekta i za produkciju.
Film „OFFWORLD” reditelja Lazara Bodrože jedan je od zaokruženijih scenarija na konkursu. Kao prirodni nastavak uspešnog SF filma “Ederlezi Rising” rediteljsko-scenarističkog tandema Bodroža-Vojnov.
Projekat garantuje razvijanje svih autorskih i stilskih preokupacija prisutnih i u prvom filmu…
Gotovo identična komisija je i pre pola godine prepoznala kvalitet i potencijale ovog projekta, ali je tada konkurencija bila oštrija i u okvirima ovako zahtevnog filmskog žanra. Sada je, međutim, komisija odlučila da podrži film jer su neki sitniji nedostaci otklonjeni, tako da je prevladalo mišljenje da “Offworld” može nadmašiti “Ederlezi Rising”, kako u pogledu uspeha u domaćim bioskopima, tako i još prisutnijim plasmanom na specijalizovane festivale i bioskopska tržišta u svetu.
U obrazloženju komisije za film Milutina Petrovića „Počnimo ljubav ispočetka“ ističe se da je život Beti Đorđević film po sebi.
“Scenaristkinja Ana Janković uspela je da taj život pretoči u dinamičnu i uzbudljivu filmsku priču…
Ovaj film veoma vešto dodiruje i aktuelnu političku situaciju u Jugoslaviji, kasnije i Srbiji, kao i naličje estrade i njene veze sa službama širom bivše SFRJ…
Reditelj Milutin Petrović dokazao je prošlogodišnjim ostvarenjem “Nečista krv”, posle niza filmova sa minimalnim budžetom, da može da radi i skupe, kostimirane projekte, tako da komisija nije imala dilemu kako će se snaći u ovom, možda i zahtevnijem projektu.
Skepsa koja prati nedovoljno producentsko iskustvo filmske kuće otklonjena je izuzetnim koprodukcionim potencijalom projekta, koji bi uz već postojeće ugovore i pisma o namerama, mogao naići na topao prijem na konkursima za manjinske koprodukcije, pre svega u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Sloveniji”, navodi se između ostalog u obrazloženju komisije FCS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.