Fejsbuk još i može, Instagram ni pod razno

Zasluga pre svega pripada moderatoru Aleksandru Šurbatoviću, ali i njegovim sagovornicama Vesni Trijić i Mileni Đorđijević. 

Posle nekoliko „incidenata“ na Fejsbuku zbog kritičkog pisanja o knjigama pojedinih domaćih pisaca tokom desetak godina koliko je književnu kritiku pisala za Blic“, Vesna Trijić saopštila je da više „ne učestvuje u takvom obliku kulture“. Odgovarajući na pitanje koliko društvene mreže utiču i da li mogu da vrednuju književno delo, ona je ocenila da se sve svelo na „neposredno reagovanje na knjigu po objavljivanju koje više služi za formiranje slike o piscu i njegovom imidžu, kakav dikitira tržište, čemu pomaže Fejsbuk“.

Šurbatović je, opisujući svoje lično izdavačko iskustvo, rekao je da su „društene mreže za njega pre svega marketing u kome je dozvoljeno sve što nepovređuje druge, a da tek onda dolazi valorizacija dela“.

Milena Đorđijević iz Narodne bibliteke Srbije smatra da se „društvene mreže ne mogu zanemariti, ali da kod nas nema ni reči o vrednovanju književnosi na njima zato što se sve svodi na lične obračune“.

– U svetu je sasvim drugačija situacija, koja se sa našom ne može porediti. Tamo je sve okrenuto na korist čitaoca koji postaje aktivan učesnik u knjževnom svetu. To naravno ima i negativne strane, o čemu govori i slučaj izvesnog Džona Loka koji je platio 300 pozitvnih recenzija za svoju knjugu koju je, na prevaru, prodao u milonskom tiražu – rekla je Milena Đorđević, napominjući da je Fejsbuk sad postaje ozbiljniji, jer na njemu sve više pišu odrasli, dok se mlađi svet preselio na Istagram i druge društvene mreže.

Vesna Trijić je uzvratila konstatacijom da „čitaoci nisu korisnici i da je korišćenje društvenih mreža signal nečitanja, čak i krize nerazumevanja elementarnog teksta“. Ona tvrdi da „nema smisla diskutovati o književnim delima na društevnim mrežama, koje su dobre samo za prodaju ili eventualno provlačenje određenih ideja“ i da je „prisustvo knjige u javnosti pravi naziv za ono što se dešava na društvenim mrežama“.

– Instagram je arhitipski neprijatelj književnosti i korifej površnosti. Fejsbuk, ipak, ima veće mogućnosti za ozbiljniji pristup temi i na njemu se često mogu pročitati ozbiljne impersije i mišljenja o knjigama i filmovima – smatra Aleksandar Šurbatović, napominjući da uprkos svim promenama koje donose društvene mreže „knjževna kritika mora ostati na pozicijama da ne popuštastihiji, jer, kako je rekao „ opšte mišljenje ne čini neko delo vrednim“.

Prilagođavanje brzini promena

– Publika koja dolazi na žive tribine nije na njih prizvana preko društvenih mreža. Nju čine ostaci građanskog sloja koji je drugačije vaspitan, ima drugačije vrednosti I nadzore, ali polako odumire. Problem je što ne znamo šta ćemo sa mladom publikom, koju gubimo. Glavni izazov je kako da se prilagođavati brzini promena – ukazala je Milena Đorđijević.