INTERVJU Feliks le Bar: Veštačka inteligencijo, pazi se!

– Veoma sam srećan što sam pozvan na ovaj Međunarodni sajam knjiga upravo kao kompozitor. U kontekstu književnosti za mlade, muzika i zvuk, uopšte uzev, predstavljaju takođe oblik pisanja. Veoma često sarađujem sa ilustratorom na početku procesa pisanja. Zahvaljujući muzici, ističemo i budimo osećanja, te mališani imaju priliku da prvi put osete moć muzike u pripovedanju – muziku koja budi strah, potom onu koja zasmejava, a ponekad se one smenjuju i na taj način otkriva se i humor ili nijanse u osećanjima – kaže za Danas francuski kompozitor Feliks le Bar / Félix Le Bar, autor zvučnih bajki iz prestižnog Galimara, koje su zahvaljujući Kreativnom centru osvojile najmlađu čitalačku publiku i u Srbiji.

Feliks le Bar učestvovaće na 66. Beogradskom međunarodnom sajmu knjiga kao gost beogradskog izdavača i Fracuskog instituta u Srbiji.

Planirano je da na Sajmu knjiga održite radionicu s decom predškolskog uzrasta na temu knjige „Mačak u čizmama“, za koju ste uradili muziku, kao i za sve „zvučne bajke“ izdavačke kuće Galimar za mlade (Gallimard Jeunesse). Koliko često neposredno s najmlađima „proveravate“ svoje knjige i koliko vam je to važno?

– Godinama sam kod kuće imao priliku da s mlađom publikom proveravam svoje knjige jer sam otac troje dece. Takođe, sebe i dalje ubrajam u mlađu publiku budući da mi je uvek bitno da se najpre sam zabavim. To je najbolji pokazatelj iskrenosti i osećaja da smo zaista u onome što radimo, da smo na pravom mestu.

Posle želje iz detinjstva da budete klovn, preko druženja s trubom, gitarom i mandolinom, eksperimentisanja s različitim muzičkim stilovima i pravcima, kao i uspešne karijere kompozitora, kako ste se našli u Galimarovim „zvučnim bajkama“?

– Ne pravim zapravo neku razliku između različitih oblika muzičkog izražavanja kojima se služim. Sviram, radim ono što me pokreće, zabavljam se. Kad je reč o zvučnim bajkama, važno je da pažljivo i jasno biram orkestraciju zbog emitovanja na malom zvučniku knjige. Vodim posebno računa i o dužini odabranih muzičkih sekvenci zbog ograničenog kapaciteta čipa na kojem se čuva muzika. Zbog tih tehničkih zahteva nema mesta za prazan hod. Moram da budem neposredan i jasan.

Kako nastaju ovakve knjige, čime se rukovodite pri „ozvučavanju“ štiva koje gotovo svi znamo od detinjstva?

– Bila je to ideja Galimara, odnosno Marin de Pjerfe i njenog umetničkog tima. Uvek ima malo magije u zamišljanju susreta muzičara i ilustratora. Posle odabira scena i prvih verzija teksta određuju se ključni trenuci priče, koji se moraju prikazati i slikom i zvukom. Postoje nezaobilazni delovi, kao, na primer, trenutak kad vuk duva u kuće tri praseta. Potom se, u zavisnosti od nečijeg senzibiliteta i smisla za humor, mogu dodati i ideje koje se rađaju na osnovu nekih elemenata crteža, čak i detalja, kao što je ptičica u pejzažu ili neka upadica iz pozadine… I to je ono što je takođe lepo u jednoj priči – mali predasi, sanjarenja; ne mora sve uvek biti samo učinkovito i praktično, već nekad možemo i pauzirati i uzeti vazduha.

Vaš deda je poznati francuski slikar i skulptor Šarl le Bar, otac kompozitor Ig le Bar, koji je pisao muziku za filmove, TV serije, radio, balete i sarađivao s Morisom Bežarom. Koliko je na vas uticalo to što potičete iz umetničke porodice?

– Zahvaljujući činjenici da dolazim iz umetničke porodice, shvatio sam da je moguće živeti od sopstvene umetnosti. Sreća je takođe da od detinjstva budete u sredini koja blagonaklono posmatra stvaralaštvo i maštu. To je najlepše nasledstvo koje čovek može dobiti.

Od 2010. u muzici koristite pseudonim Feloš? Ima li on neko značenje i zbog čega ga ne koristite kad je reč o knjigama za decu?

– To je moj nadimak još od viših razreda osnovne škole. Feloš je žargonska reč iz francuskog jezika i znači čestitati, a Feliks znači srećan. To je moje umetničko ime, muzičar u meni. Feloš je na neki način moj superheroj, koji može da skače u svim pravcima dok svira mandolinu. A tokom komponovanja i snimanja radim kod kuće, u papučama, a često i u pidžami i… nisam u tako glamuroznom izdanju… U tim momentima sam samo Feliks.

Da li osim čuvenog italijanskog kompozitora, oskarovca Nina Rote imate još neke muzičke uzore i koliko je Rota uticao na vaš rad?

– Muzika koju otkrijemo u tinejdžerskom dobu verovatno nas najviše obeleži jer smo u tom razdoblju vrlo osetljivi i sve upijamo kao sunđeri. U mom slučaju, snažno me je obeležio Prins. Išao sam na sve njegove koncerte kad je gostovao u Parizu. Fasciniralo me je to što je svirao sve instrumente na svojim albumima. Bio je to još jedan dokaz da je tako nešto moguće.

Zašto ste se posle različitih muzičkih traganja opredelili baš za mandolinu?

– Dugo sam svirao gitaru i moja inspiracija se već pomalo vrtela ukrug. Mandolina se štima kao violina, inače je to instrument za koji bi mi bile potrebne godine da ga naučim, ali se svira kao gitara. Tako sam mogao da otkrivam čitav jedan novi svet i… inspiracija se vratila.

U književnom svetu trenutno se mnogo govori o izazovima upotrebe veštačke inteligencije. Da li taj „bauk“ zabrinjava i muzičare?

– Veštačka inteligencija je neverovatan alat, a svoja vrata otvoriće i umetnicima. Taj alat, međutim, trenutno ne može da zameni dušu koju u delo može utkati čovek… sve dok greška ostaje ljudska.

Čime se sada bavite?

– Trenutno radim na novom albumu francuskih pesama, na kojem će se čuti indijska tabla – indijski udarački instrument, fagot i mandolina. Tri instrumenta teška za štimovanje… Veštačka inteligencijo, pazi se!

Nove „zvučne knjige“ Marion Bije

Bajke nisu jedine zvučne knjige kojma će se Kreativni centar predstaviti na Sajmu knjiga. Izlaze četiri nova naslova francuske ilustratorke Marion Bije, namenjene najmlađem dečijem uzrastu – do tri godine. Ova umetnica iz Pariza, sa više od 80 knjiga za decu koje su objavljene širom sveta, a čiju su glavni junaci gotovo uvek životnje, među srpskim čitaocima uglavnom poznata je po muzičkim temama. Dve od četiri nove knjige ostaju u svetu muzike – Instrumenti sveta donose zvuke bandoneona, flaute od bambusa, kore, darbuka i balajake, dok se Moji istrumenti bave flautom, klavirom, violinom, gitarom i ksilofonom. Vesele ilustracije imaju i knjige Tu-tuuuu! i Srećan rođendan, koje donose zvuke rođendanske proslave i osnovnih prevoznih sredstava – automobila, kamiona, bicikle, voza i broda. Sva četiri naslova su Galimarova izdanja u prevodu Ivane Ignjatović.

Prevod sa francuskog jezika: Natalija Stevanetić