Femi Kuti ponovo donosi neodoljivu toplinu zajedništva

On je uvek rado viđen gost i kaže da je i sam uzbuđen što se vratio, jer voli Beograd, Srbiju i sve ljude i trudi se da uvek donese pozitivnu energiju i natera ljude da igraju i znoje se sa njim.

Čovek koji odiše pozitivnom energijom samo dok sedi i razgovara, a pogotovu kada u ruke uzme saksofon ili počne da peva, uvek voli da gleda lica ljudi i ohrabri ih nadom sa bine.

Veruje da svaka nacija treba da ohrabri drugu i on želi da to učini za Srbiju baš kao što to čini Novak Đoković, koga redovno prati.

Ovoga puta, kod nas stiže nakon objavljenog 11. po redu albuma i kaže da je teško ostati originalan i ne postati dosadan nakon tri i po decenije karijere, a da mu je važno da uvek pokaže napredak i korak dalje.

Zato se trudi da vežba i po šest sati dnevno i da ostane skroman, a kroz pesme pokušava da prenese lepe i optimistične poruke, uprkos lošoj svetskoj klimi i mnogim teškim temama.

To je nešto što ga povređuje kao čoveka i umetnika, ali želi svima da prenese želju i motivaciju da nastave zarad dece i budućnosti svih nas.

Kaže da je, nakon smrti njegovog oca Fele Kutija, pionira afrobita, majka želela da ih preseli iz Nigerije u Englesku, ali da su je on i braća i sestre ubedili da ostanu tamo u njegovu čast.

On je tada izgradio centar New Africa Shrine, koji je posvetio ocu, a koji smatra svetim mestom za nastupanje i crpljenje energije i to je nešto što ga je očuvalo, zajedno sa muzikom i bendom.

To je ujedno i omaž svim onima koji su se borili za emancipaciju Afrikanaca, od Mohameda Alija, preko Patrisa Lumumbe, pa sve do Džona Koltrejna.

Za njega je muzika u svemu, u hodanju, razgovoru, vođenju ljubavi, ona donosi osmeh kada se uzme instrument u ruke i u njoj ne treba tražiti novac ni slavu, već jednostavnost kao glavni začin života.

Zato nije ljubitelj nagrada i rangiranja u muzici, jer smatra da to nije Liga šampiona, već nešto gde viša sila treba da nas tera da svetu donesemo i ostavimo nešto lepo.

Kada nema instrumenata, već se sve radi na računaru, njemu to deluje kao varanje, a ne prenošenje zajedništva i suštine ljudskih odnosa.

Nada se da će ljudi shvatiti poruku koju želi da prenese i da će mu na drugom svetu, ako postoji život posle smrti, neko reći da je uradio više dobra i da nije protraćio život.

A na taj drugi svet, kako kaže, sigurno neće moći da ponese ni svoj saksofon ni ništa drugo materijalno, već samo osmeh, ljubav i ljubaznost iz svih ljudskih odnosa.

Zato, iako je koncert u Barutani već rasprodat, ukoliko imate vremena, u nedelju uveče prošetajte do Donjeg Kalemegdana i možda se deo dobre energije prenese i na vas.