Feministička priča o Isusu Hristu

Poslednjih meseci, kako se Uskrs približavao, na bioskopske repertoare širom sveta stizali su filmovi koji su se na različite načine bavili religijskim temama. Iako je većina njih postigla velike uspehe na blagajnama (bili su među najgledanijim filmovima, odmah iza popularnih blokbastera „Crni panter“ ili „Tomb Rider“), posebno za žanr koji je poslednjih godina nekoliko puta pokušao da se vrati u velikom stilu, do nas je stigao tek jedan naslov iz ove grupe.

Film „Marija Magdalena“ od prošle nedelje prikazuje se u domaćim bioskopima. Priča o Isusu Hristu već generacijama inspiriše najvažnije svetske sineaste. Od Pjera Paola Pazolinija preko Martina Skorsezea do Mela Gibsona, mnogi reditelji su svoju filmsku sagu tražili u najčitanijoj knjizi na svetu. Poslednji među njima je Gart Dejvis, reditelj proslavljenog naslova „Lav“. Dejvis se odlučio da dobro poznat tekst ispriča iz nove perspektive – kroz lik Marije Magdalene. Ideja je nastala, kada su, kako ističe reditelj, u Egiptu i Grčkoj otkriveni novi fragmenti Jevanđelja čij je tvorac, kako se veruje, upravo jedina Hristova učenica. Tada je počeo da nastaje film o ženi unutar biblijskih priča.

„Marija Magdalena“ priča priču o Isusu Hristu iz novog ugla, kroz oči žene koja je u istoriji hrišćanstva bila zanemarivana. Marija (igra je Runi Mara) ostavlja svoju porodicu kako bi pratila čoveka za koga veruje da je mesija (Hrista tumači Hoakin Finiks). I dok ostali apostoli veruju da je pred njima revolucija prepuna nasilja, Marija zapravo jedina u potpunosti shvata Hristovu poruku. Ova biblijska drama snimljena je iz feminističkog ugla, pokušavajući da da značajno mesto jednoj ženi. Dejvis izjavljuje da je želeo da snimi važnu i savremenu priču koja će se obratiti i svim hrišćanima, ali i onima koji ne veruju u priču o Hristu. On dodaje da svaka generacija na svoj način pokušava da ispriča priče na kojima počiva savremena civilizacija. „Publiku možete privući samo ako izvučete neki savremeni kontekst u toj dobro poznatoj priči. Mislio sam da bi ženska perspektiva dala nov ugao priči o Isusu Hristu, dajući joj mogućnost da se bavi savremenim pitanjima“, ističe Dejvis.

Ovaj pohvale vredan pokušaj, koji se pojavljuje u vremenu #MeToo pokreta, posebno je zanimljiv jer dolazi iz produkcije kompanije Vajnstajn. Naime, ovo je jedan od poslednjih filmova koje je proizvela kuća Harvija Vajnstajna, čoveka optuženog za brojna seksualna uznemiravanja, čije je hapšenje pokrenulo lavinu otkrivanja sličnih afera u Holivudu. Baš zbog toga, početak njegove distribucije počeo je dosta kasnije nego što je planirano, i čak pomalo i ispod radara.

Treba pomenuti i da je ovaj naslov u duhu holivudske priče o različitosti, budući da apostola Petra igra poznati glumac crne boje kože Čuetel Edžiofor. Film je savremen i po načinu na koji je snimljen. Većina kritičara ističe njegovu artističnost, neobičnu za jednu biblijsku temu.

„Nisam želeo da uradim nešto što je već viđeno. Većina biblijskih filmova snimljeno je u pustinji i obavezno zbog toga dobijaju određene etikete. Ja sam želeo da izbegnem stereotipe“, ističe reditelj.

Inače, za njega je najveća inspiracija za film bila Malala Jusufzai. „U njenoj priči bilo je nečeg što je za mene predstavljalo sliku Marije Magdalene. Činjenica da su je napali Talibani jer je želela da ide u školu, a da je kasnije dobila Nobelovu nagradu i u svom govoru oprostila svojim napadačima, za mene je bila priča o oproštaju, činu ljubavi. A to je suština ovog filma. Kada sam pročitao scenario, pomislio sam na nju i kako je priča o Mariji Magdaleni u njoj“, zaključuje reditelj.