Feministkinja 18. veka, opasna žena: Tanja Mandić Rigonat povodom premijere predstave „Mirandolina“ u Tivtu

O ovoj krčmarici i jednom od najčuvenijih ženskih likova u istoriji pozorišta, o tome šta inicira strah od opasne žene i ko je ona u stvari, zašto je odlučila da se bavi sudbinom Mirandoline i kako su je interpretirali drugi pisci, za Danas govori pozorišna rediteljka Tanja Mandić Rogonat.

Karlo Goldoni napisao je ovu komediju 1751. godine, a prvi put je odigrana 1753. u Veneciji.

Od tada, kako podseća Tanja Mandić Rigonat, Mirandolina živi na pozorišnim scenama, nadigrava se sa muškarcima i Vitezom Ripafratom-ženomrscem, bori se za dostojanstvo, i svoje i svog pola.

„Ona je feministkinja iz 18. veka. U muškim fantazijama, ona je Đavolica, Venera, Padrona, Bludnica, Kurva, Svetica, Čarobnica. Ona je Sirena koja začarava muškarce i oduzima im razum. Opasna žena. Bilo da je zamišljaju kao pin up ili nekako drugačije, u bilo kom vizuelnom obliku, ona je simbol samosvesne, buntovne žene. U sebi baštini iskustvo i taktike iz raznih vremena kojima su žene zavodile muškarce i ratovale s njima u bespoštednoj borbi polova“, ističe Tanja koja je ovu predstavu pripremala od 25. maja u Tivtu, daleko od nervoze Beograda.
Do nje su, ipak, došle vesti o zabranama i otkazivanjima manifestacija čiji učesnici nisu po meri vlasti pa je ta zbivanja kratko prokomentarisala za Danas.

„Sve je to agonija jednog režima koji je pogubio konce. Rio Tinto je tema, narodni ustanak. A ovo su pokrivalice“, smatra Tanja.

„Mirandolinu“ je pripremala u saradnji sa Centrom za kulturu Tivat a naslovnu ulogu u ovoj predstavi ima Katarina Marković.

Tanja ističe da Mirandolina slavi autentičnu snagu žene, njenu inteligenciju, mudrost, eros života, kreativnost, žudnju za nezavisnošću i slobodom.

Predstava je adaptirana po motivima Karla Goldinija i Petera Turinija.

Mirandolina i njen status, dodaje Rigonat, menjali su se, pisci su je na različite načine interpretirali.
„Za Goldonijevog savremenika, pisca Karla Gocija, Krčmarica Mirandolina je bila drušveno opasna jer sama odlučuje o svojoj sudbini. Njena želja da ona bira za koga će se udati je po Gociju napad na srce porodice i to ugrožava društveni patrijarhalni poredak. Iz današnje perspektive Goldonijeva Mirandolina je feministkinja u okvirima 18. veka. U Goldonijevoj komediji ona je vlasnica krčme, gostionice, koju je nasledila od oca. Znamo šta je pisala Virdžinija Vulf: da bi žena bila nezavisna ona mora da ima sopstveni novčanik i sopstvenu sobu. Mirandolina to ima. Kod Goldonija“, podseća Tanja.

Kod Petera Turinija, austrijskog dramskog pisca, koji je u drugoj polovini 20. veka adaptirao čuvenu komediju promenjene su neke linije zapleta, biografije likova, ishodište priče.

“Mirandolina nije više vlasnica krčme nego je krčmu uzela u najam. Goldonijevu ideju o ljubavi koja sve pobeđuje, zamenio je stavom da kapitalizam vulgarno sve proždire. I njegova adaptacija se završava drugačije, trijumfom novca i degradacijom Mirandoline”, objašnjava Tanja koja je Mirandolinu gradila u dijalogu sa delima i stavovima oba pisca.

“Tako je nastala adaptacija, tekst predstave koji je nešto treće i koji slavi Mirandolininu žudnju za slobodom. Mirandolina nam priča o igrama moći, polnim i klasnim, o mizoginiji, strahu od žene, o potrebi žene da bude subjekat a ne objekat i da sopstvenu sudbinu sama kroji”, ukazuje Tanja Rigonat.

Upitana zašto sada predstava o ženskoj sudbini, odvraća da se i ranije u svojim predstavama bavila ovom problematikom.

„Prva predstava koju sam režirala bila je Lovely Rita od Tomaša Braša a diplomirala sam sa ‘Gospođicom Julijom’. ‘Lolita’, ‘Nora’, ‘Gospođa ministarka’, samo su neka zvučna imena predstava koja u fokusu imaju ženu i njenu sudbnu. Moje interesovanje za sudbinu žene i razumevanje žene nije rezultat mode jer se danas, za razliku od ranije, poželjno time baviti, tema žene visoko se kotira na tržistu. Ono je suštinsko i ispovedno i u pozorištu i u pesmama”, ističe Tanja.

Govoreći o tome šta prema njenom mišljenju pokreće strah od “opasne žene” i šta je nju inspirisalo da se bavi ovakvim markantnim ženkim likom kakva je Mirandolina, Tanja kaže da ju je nadahnula scena ženskog zajedništva na slici “Sirene”, a da “sliku o opasnoj a neodoljivoj ženi kreira dubinski strah od nepoznate sile -samosvesne žene“.

“Na slici Evelin de Morgan, ‘Sirene’, iz 1886. vidimo nage devojke koje su izronile iz mora, koje se grle, koje su jedna drugoj podrška u talasima koji ih zapljuskuju. To je slika zanosne lepote zajedništva mitskih bića i prizor neke snolike a prkosne lepote. Slika Evelin de Morgan inspirisala me je baš kao i knjiga ‘Atlas sirena’ Anjeze Grijeko“, ističe Tanja, dodajući da se u svojoj predstavi bavi Mirandolininom sudbinom u svetu kojim vlada Mamon, novac i pohlepa.

Da li su sloboda i nezavisnost mogući, ili su samo velike iluzije, šta je s ljubavlju, kakav je odnos između ljubavi i novca, Erosa i Mamona, neka su od pitanja koje pokreće ovaj komad.

„Za Bodrijara, umetnost je čin zavođenja. Mirandolina će nam pričati priču o sebi, kao umetnica koja u pozorištu igra svoj život, konstruiše i dekonstruiše narativ o ženi koja iznad svega ceni sopstvenu Slobodu“, zaključuje Tanja Mandić Rigonat.