Fernando Trueba: Politika se meša u sve

U pitanju je nastavak popularne komedije „Devojka tvojih snova“, koji je govorio o španskoj filmskoj ekipi koja je po nalogu Franka tokom ’30-ih godina otišla u Nemačku da snima filmove, a problemi nastaju kada se u mladu glumicu Makarenu Grande (koju igra Penelope Kruz) zaljubi Jozef Gebels. „Kraljica Španije“ prati iste junake. Ovaj film na zabavan, duhovit, ali i kritički način, prikazuje holivudsku ekipu koja ’50-ih godina 20. veka dolazi u Španiju da snima istorijsku dramu iz 19. veka, a u glavnoj ulozi je Makarena koja je u međuvremenu postala holivudska zvezda.

Reditelj filmova „Dvoje suvišnih“, „Opera Prima“ i „Belle Epoque“, za koji je 1994. godine dobio Oskara za najbolji strani film, prilikom gostovanja na Festu dobio je i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke za ukupan doprinos filmskoj umetnosti. „Kraljica Španije“, koja je svetsku premijeru imala nedavno na Berlinskom festivalu, naći će se uskoro i u domaćim bioskopima.

* Kada ste prvi put počeli da razmišljate o nastavku filma „Devojka tvojih snova“?

– Ne znam tačno. Prošlo je gotovo 20 godina od prvog filma. Verujem da je prošlo sedam-osam godina pre nego što sam počeo da razmišljam o nastavku. Zapravo, ne konkretno o filmu već o junacima i šta se sa njima dogodilo. Malo, pomalo u glavi sam imao određene scene, dijaloge… Bilo mi je zanimljivo. Postao sam radoznao. Nikada nisam snimao nastavak nekog filma. Ali ideje su se same javljale i bile su zabavne. Počeo sam da pišem a da nisam još odlučio šta ću s tim da radim. Samo da ne bih zaboravio. Na kraju mogu da kažem da je ceo taj proces tekao nekako prirodno. Kao da je film nastao sam od sebe.

* Prvi film je bio zasnovan na istinitim događajima. Koliko nastavak ima veze sa stvarnošću?

– Prvi film nije bio zasnovan na istinitoj priči ali je bio inspirisan stvarnim događajima. Kad je počeo građanski rat u Španiji, svi su se podelili na dve strane – na Frankovu i na stranu republike. Filmski studiji bili su u Barseloni i u Madridu i bili su pod upravom republikanaca. Zato Franko nije mogao da snima filmove. Ne znam zašto je uopšte hteo da snima filmove tokom građanskog rata. To mi nije jasno. Ali u svakom slučaju imao je jake veze sa Nemačkom i njihovim studijima i tamo je snimio pet dugometražnih filmova. Zanimljivo je da to nisu bili filmovi o ratu. Nisu bili ni propagandni filmovi o Franku. Već filmovi sa folklornim ili egzotičnim temama. Apsurdnim temama, posebno u vreme rata. To mi je delovalo nadrealno. Da usred građanskog rata neki ljudi idu u Hitlerov Berlin da snimaju folklorne filmove. To je bila istina prvog filma. Ali mi smo odlučili da izmislimo priču. „Devojka tvojih snova“ je fikcija čija je osnova tačna. Slično je i sa „Kraljicom Španije“. Tokom 1950-ih Amerikanci su snimali istorijske filmove u Španiji. Taj deo je istinita priča ali sve ostalo u filmu je fikcija.

* Oba filma su pohvala sedmoj umetnosti ali i osuda svega onoga što film može kada padne u ruke pogrešnim ljudima. Šta se sve desi kad se politika umeša u film?

– Nije da se politika uvlači u svet filma, politika se meša u sve. Utiče na svačiji život. Kojim god poslom čovek da se bavi politika utiče na njegov rad. Naravno da utiče i na film jer film uvek govori o svetu oko nas. Uvek. Čak i kada se pretvara da je eskapistički opet daje pogled na savremeni svet. Kada postoje neki autoriteti sa strane koji pokušavaju da kontrolišu tu verziju sveta, dolazi do većeg konflikta. Ali politika je uvek tu.

* Karlos Saura je pre nekoliko dana govorio kako u Španiji nema više važnih političkih pitanja. Šta vi kažete na to? Kako izgleda danas živeti u Španiji?

– Verujem da ima mnogo problema u Španiji. Mnogo više nego ranije. Posebno jer su sada problemi mnogo suptilniji, ali opet kompleksniji nego ranije. Kada imate diktaturu problemi su pojednostavljeni. Sve je manihejski podeljeno i zna se šta je prioritet. Postoji samo dobro i zlo. Zlo koje ne da slobodu i dobro koje se bori za slobodu. To pojednostavljuje stvari. Ali kada smo ušli u ono što se naziva demokratski sistem sve se radi mnogo suptilnije i mnogo kompleksnije. Problemi više nisu kakvi se čine na prvi pogled. A rešenja su daleka i mnogo složenija. Demokratija dozvoljava sve pa i antidemokratiju. U Španiji, na primer, imamo problem sa nacionalistima, ekonomskom krizom, mladi su bez posla, problemi sa izbeglicama… Španija nije prihvatila izbeglice. Odnosno, prihvatila je jako mali broj, što je sramotno. Delimo probleme celog sveta. Imamo ogromne probleme sa korupcijom. Verujem da ima mnogo tema za političke filmove u Španiji ako neko želi da se bavi političkim filmom. Ja nisam politički reditelj. To ne radim ne zato što ne volim takve filmove nego jednostavno zato što to nije moja „muzika“. Neko svira klasiku, neko džez, neko rok… ja se divim rediteljima koji stvaraju političke filmove ali to nije deo mog karaktera. Ako se bavim političkim temama, to obično radim kroz komediju, ljubavnu priču… Ali mislim da je takav film neophodan u Španiji, kao i na svakom drugom mestu. Majstor takvog filma je Ken Louč, koji se od svog prvog filma bavi socijalno angažovanim filmovima.

* Vi ste izjavili ste da se ne osećate Špancem, što vam je javnost u vašoj zemlji jako zamerila…

– Osećam se, pre svega, kao ljudsko biće. Plaši me svako ograničavanje na samo jedan identitet. To je vrlo složeno. Na moj kulturni identitet, pored Španije, uticala je i Francuska, Amerika, Brazil, mnogi delovi sveta su me učinili onakvim kakav danas jesam. Poštujem Servantesa, ali tu su i Volter, Šekspir, portugalski pisci. Danas je identitet bogat i složen pojam, jer ljudi nisu plemena zatvorena na svom parčetu zemlje koja komuniciraju samo jedni s drugima. Kad sam počeo da se bavim filmom, na mene je najveći uticaj imao jedan Čeh – Miloš Forman i njegov film „Ljubavi jedne plavuše“. Dakle, to je moj identitet.

Borba za autorski film je večna

Fernando Trueba smatra da su problemi španskog filma slični kao i u svim drugim zemljama. 

– Prisutna je stalna borba između slobodnih, nezavisnih autora koji žele da snimaju takve filmove i sistema koji je homogen i usmeren ka komercijalnim filmovima. Postoji borba autora koji se nalaze unutar i izvan industrije za dobar film, za to da film ne bude samo zabava već da ima dublju osnovu i kvalitetnu priču. Međutim, taj konflikt je prisutan svuda. To je borba koja je večna. Takođe, u španskoj produkciji je vrlo prisutan uticaj televizije, ali pretpostavljam da je slično i u drugim zemljama – kazao je Trueba.

Penelope Kruz se uopšte nije promenila

„Kraljica Španije“ je treća saradnja Fernanda Truebe sa slavnom glumicom Penelopom  Kruz.

 – Prvi put smo snimali još kada je imala 18 godina kad smo snimali „Belle Epoque“. Ona se nimalo nije promenila. Promenile su se okolnosti koje je okružuju, budući da je postala svetska zvezda, ali je kao osoba ostala ista – rekao je Trueba.

Oskar je poput čeka

– Oskar jeste bio od velike pomoći. Čovek na taj način dobije više kredibiliteta za buduće projekte. Međutim, to ne traje zauvek. To je kao neka vrsta čeka koji treba iskoristiti i napraviti nešto takođe dobro kako bi moglo da se nastavi i dalje – rekao je reditelj.