Festival „Mirdita, dobar dan“ u Prištini od 4. do 6. maja

Festival se održava od 2014. godine u Beogradu i Prištini, podsetila je Inicijativa mladih za ljudska prava.

Festival će početi projekcijom višestruko nagrađivanog filma Radivoja Andrića „Leto kada sam naučila da letim“.

Tokom festivala nastupiće ženski romski bend Priti laud (Pretty Loud) s pesmama na romskom, srpskom i engleskom o stereotipima, socijalnoj pravdi, rasi, o izazovima i nadanjima.

Pesnikinja Mirjana Narandžić i pesnik Đorđe Simić će u formi poetske večeri govoriti o svom pesničkom radu, zbirkama i svoje pesme predstave publici u Prištini.

Tokom Festivala će biti i promocije knjiga „Druga Srbija: Srđa Popović“ i „Trenutak kada je meni počeo rat“ i priređene debate „Drugo nasleđe“ i „Sloboda kretanja u regionu: Vreme je“.

Festival će zatvoriti predstava Ivora Martinića „Bilo bi šteta da biljke krepaju“, a potom će posetioce zabavljati beogradski DJ Flip.

Inspiracija za „Festival Mirdita, dobar dan!“ je Bekim Fehmiju, albanski, kosovski, beogradski i jugoslovenski glumac koji predstavlja simbol jedinstva, kao i mogućnosti povezivanja dva kulturna prostora u jednu jedinstvenu celinu.

Ulaz na sve priredbe tokom Festivala biće besplatan.

Festival organizuju organizacija Integra (Kosovo), Inicijativa mladih za ljudska prava (Srbija) i Građanske inicijative (Srbija), uz podršku Evropske unije, Fonda za Zapadni Balkan, Ministarstva kulture, omladine i sporta Kosova i Rokfeler Fondacije.

Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava je izjavila da je protekla godina „bila teška kada govorimo o saradnji i dijalogu Srbije i Kosova, stoga je ovogodišnji festival jedna od retkih svetlih tačaka razmene i razgovora. Kroz kulturu, umetnost i razgovore nastavljamo da približavamo mlade ljude i kulturne radnike i radnice“.

Kuštrim Kolići iz organizacije Integra sa Kosova je rekao da „uprkos aktuelnim izazovima i odnosima Kosova i Srbije, Festival ‘Mirdita, dobar dan!’ i dalje ostaje jedna od retkih platformi koja nudi prostor za kulturnu razmenu, kao i dijalog o pitanjima i temama o kojima se inače ne raspravlja“.

„Razumemo da postoje duboko ukorenjena politička i istorijska pitanja koja nastavljaju da stvaraju podele između naših društava, ali čvrsto verujemo da kulturna razmena i saradnja mogu biti moćno oruđe za promovisanje pomirenja i izgradnju mirne budućnosti“, rekao je Kolići.