Festival Slobodna zona od 5. do 10. novembra u Beogradu

Festival ove godine donosi 35 filmova igrane i dokumentarne art house produkcije. Svi filmovi koji su se našli u ovogodišnjoj selekciji festivala govore o želji za komunikacijom, o traumi razdvajanja i katarzi koju donosi bliskost. O potrebi pripadanja zajednici, prihvatanju, magiji dodira, neophodnosti sećanja i oslobađanju od straha.

Na šesnaestom izdanju Slobodne zone publika će imati priliku da pogleda filmove iz već poznatih programskih linija: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija – Horizonti Balkana, selekcija 14+, EU – zona promena i Ženska linija.

Festival ove godine uvodi i novu selekciju filmova Green Zone koja se bavi ekologijom i odnosom prema životnoj sredini. Filmovi iz ove linije kombinuju kreativnost autorki i autora sa aktivizmom, povezuju film i ekologiju radi boljeg razumevanja našeg prirodnog okruženja, njegovih mehanizama i načina na koji utiču na naš svakodnevni život. Tu je i selekcija koja se 40 godina posle Titove smrti iz različitih perspektiva bavi Titovom zaostavštinom.

Kratki filmovi nastali na radionicama dokumentarnog filma Dokufesta iz Prizrena biće prikazani u okviru programa Future is Here, kao i filmovi Pjetra Marčela u okviru programa U fokusu. U Jugoslovenskoj kinoteci biće održane projekcije filmova online platforme KinoKauch.

Programska linija EU – zona promena nastavlja da preispituje i tumači društveno-ekonomske i političke promene u Evropi i njihov uticaj na naše živote, a u fokusu Ženske linije, jedne od omiljenih programskih celina festivala, su rodna (ne)ravnopravnost, aktivizam kroz umetnost, suočavanje sa traumama prošlosti i ženska emancipacija. U okviru Kompasa Slobodne zone biće održane panel diskusije nakon projekcija filmova u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Velika novina ovogodišnjeg festivala je prikazivanje filmskog programa preko onlajn platforme KinoKauch (kinokauch.com), a program festivala se nalazi na sajtu slobodnazona.rs.

Karte za ovogodišnji festival mogu se naći na blagajnama Dvorane Kulturnog centra Beograda, Doma omladine Beograda, Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Jugoslovenske kinoteke, Bioskopa Fontana, bioskopa Cine Grand BIG Rakovica, Kulturnog centra Novog Sada, Niškog kulturnog centra, Cineplexxa Niš.

Predstavljamo vam glavne favorite festivala

Igrani film Nikad, retko, ponekad, uvek američke rediteljke Elize Hitman deo je Međunarodne selekcije. Film nudi moguće odgovore na veoma intimna pitanja koja socijalna radnica upućuje sedamnaestogodišnjoj Otum, o njenoj porodici, seksualnom zdravlju, navikama i osećanjima u savetovalištu za prekid trudnoće.

Brutalno iskrena prema društvu i sistemu, i beskrajno nežna prema svojim junakinjama, rediteljka nas poziva da im priđemo sasvim blizu sve dok ne osetimo da su istinsko prijateljstvo, ljudski dodir i podrška ono što nam treba da bismo (pre)živeli.

Dokumentarni film Razlog zbog kog skačem je… vodi nas u svet dece i mladih sa autizmom i njihovih porodica. Nastao po motivima istoimene knjige kao unutrašnji glas trinaestogodišnjeg autističnog dečaka Naokija Higašide, dopušta nam da se na trenutak približimo onome što vide i osećaju oni koji su onemogućeni da komuniciraju, a preplavljeni su čulnim senzacijama i emocijama koje ne mogu da podele.

Gagarin, priča o stambenom bloku koji je davnih šezdesetih godina prošlog veka za radničku klasu na periferiji Pariza izgradila KP Francuske. U duhu prijateljstva dve zemlje slavni Jurij Gagarin, prvi čovek u svemiru, lično je 1963. godine prisustvovao otvaranju građevine koja je zamišljena kao simbol bolje budućnosti za radničku klasu. Rediteljski par Liatar/Truil 2019. godine zatiču kultnu građevinu u neslavnom stanju. U tom stambenom bloku kome preti rušenje smeštaju filmsku priču o  šesnaestogodišnjem Juriju. Šta biva sa srušenim snovima i koliko mladost ume da sanja, saznaćete u 97 minuta u koje je stao čitav svemir.

Iz selekcije Green Zone preporučujemo dokumentarni eko-triler Šuma. Od sibirske tajge preko rumunskih šuma do prašume u Peruu: koncerni širom sveta zarađuju milijarde dolara od ilegalne seče. Potrošači Prvog sveta raduju se niskim cenama u prodavnicama stolarije i nameštaja, ali bi verovatno bili šokirani kada bi znali poreklo ove robe. Ovaj film na uzbudljiv način kombinuje istraživačko novinarstvo i međunarodnu špijunažu i otkriva razmere ekološkog kolonijalizma širom sveta, ali i u našoj neposrednoj blizini.

Filmski portret ikone svetske književnosti Toni Morison: delovi mene reditelja Timoti Grinfild-Sanders nastao je iz serije intervjua sa samom Toni Morison i još trinaest njenih savremenika/ca uklučujući Opru Vinfri, Anđelu Dejvis i Fren Lebovic. Ovo je jedinstven filmski mozaik o književnom delu prve afro-američke dobitnice Nobelove nagrade za književnost. Njen rad i njen život stavljeni su u širi istorijski kontekst borbe za emancipaciju i slobodu – od pokreta Black Power do današnjeg Black Lives Matter.

Dobro došli u Slobodnu Zonu!