Priča o ženama koje su htele da postanu ptice: Roman Berte Bojetu Boeta „Filio nije kod kuće“ u izdanju Arhipelaga

„Filio nije kod kuće“ prva je knjiga poznate slovenačke književnice koja je prevedena na srpski jezik, i stota po redu koja je objavljena u okviru međunarodne antologijske edicije 100 slovenskih romana.

„Roman Berte Bojetu govori o ženama koje su htele da postanu ptice, da dobiju krila i da pobegnu sa ostrva na kom vladaju besmisleno surovi zakoni“, kaže pisac Srđan V. Tešin u pogovoru srpskom izdanju knjige.

„Žene na ostrvu su poput zakasnelih ptica koja gledaju iz ljuski jajeta, unapred se radujući trenutku kada će napustiti ostrvo, čak i pored saznanja da svakog trena mogu poginuti ili završiti u zatvoru. „Filio nije kod kuće“, pre svega, svedoči o hrabrosti unesrećenih žena da se suprotstave onima koji vladaju kažnjavanjem i podređivanjem“.

Kako ističe u svom pogovoru, hrabrost i upornost, bez obzira na ličnu žrtvu, nisu ih mogli slomiti, jer je njihov cilj bio da postanu pukotine koje će srušiti zidove koji ih odvajaju od slobode spoljnjeg sveta.

„Ovo je roman koji, i pored svih opisanih svireposti i bestijalnosti, pokvarenosti i nehumanosti, destruktivnosti i tragičnosti, fatalizma i besa, podstiče nadu u trijumf duha i vere“, istakaoje Srđan V. Tešin.

U kritici je Berta Bojetu Boeta nazivana slovenačka Margaret Atvud, dok je distopijska priča njenog romana „Filio nije kod kuće“, uzbudljiva i smeštena u lokalni kolorit neimenovanog ostrva, poređena s romanom Margaret Atvud „Sluškinjina priča“.

„Među ljudima smo, drugačijim i nekako mi tuđim, koji žive neki nepoznat mi život i gde se odvijaju stvari po nekom drugačijem poretku koji mi deluje tuđ i opasan“, kaže se na jednom mestu u romanu „Filio nije kod kuće“.

Čitav roman je u znaku preispitivanja tog tuđeg, nepoznatog i opasnog u svetu, a najpre tih tuđih i opasnih ljudi koji ispunjavaju svet.
Optimizam romana Berte Bojetu sakriven je već u naslovu: Filio nije kod kuće. Filio se više ne krije ni iza kakvih zidova. Filio je slobodna žena. Filio je žena-ptica. Centralni motiv romana jeste transformacija žena u ptice, pa nije slučajno što su glavni motivi na slikama koje je stvarala Filio upravo – ptice.

„Suštinski, tri su razloga za to. Prvi razlog seže duboko u njenu prošlost kada je videla (ili je umislila da vidi) kako se njena majka, u trenutku smrti, pretvara u pticu. Drugi razlog zbog čega je Filio opterećena pticama leži u tome što i sama povremeno oseća bol ispod lopatica, što shvata kao početak sopstvene transformacije u pticu. A treći razlog, koji se odnosi i na nju ali i na sve žene, nalazi se u činjenici što su sve one (ili gotovo sve) iskreno žudele da postanu ptice i da pobegnu sa ostrva „, naglašava Srđan V. Tešin.

Autorka romana Berta Bojetu Boeta (1946-1997) imala je tri umetničke karijere. Ona je poznata slovenačka glumica, pesnikinja i romansijerka. Rođena je i odrasla u Mariboru. Diplomirala je glumu na ljubljanskoj Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju. Objavila je dve knjige pesama: „Žabon“ (1979) i „Besede iz kuće Karlštajn“ (1988). Pored romana „Filio nije kod kuće“ (1990), objavila je i roman „Ptičja kuća“ (1995).

Mada kratkotrajna, njena književna karijera obeležila je slovenačku književnost u toku dve decenije. Krajem 1980-ih i početkom 1990-ih bila je veoma aktivna u krugu Nove revije. Prva je žena koja je dobila nagradu Kresnik za najbolji slovenački roman (1996). Romani Berta Bojetu Boeta nagrađivani su u Sloveniji i prevedeni na više evropskih jezika.