Na temu “Filip Višnjić”, 250 godina: živo nasleđe gusala, razgovaralo se na Sajmu kwiga. Učesnici, Boško Suvajdđić, Smiljana Đorđević Belić, Saša Knežević, Branko Zlatković i Mina Đurić – moderatorka, složili su se da je Filip Višnjić, koga je Evropa nazvala “srpskim Homerom”, naš najznačajniji epski pevač.
On je svojim delom, u suštini, pokazao da je bio čist pesnik, i to pesnik revolucije, a tek potom pevač.
Boško Suvajđić rekao je da je Višnjić nesumnjivo figura koje ne bi trebalo da se sećamo samo kada su jubileji i značajni datumi u pitanju. On je bio deo sveta o kome je pevao, i taj je svet u njemu bio živ, njegove su pesme odmah ulazile u narod koji ih je pamtio. Bila je to svojevrsna simultanost, jer su Višnjićeve pesme živele u narodu, naglasio je Suvajđić, ističući da se u pesmama Filipa Višnjića prepoznaje jasna državotvorna ideja, da je on odavno postao simbol epskog pevača, i da je svojim delom dao veliki doprinos pobedi Vukove reforme.
Suvajđić je podsetio na sve evropske slaviste, počev od Gerharda Gezemana, pa potom i naše, od Vladana Nedića do Miodraga Matickog, koji su se bavili delom Filipa Višnjića čiji se „gnomski iskazi sasvim približavaju NJegošu i Ivanu Mažuraniću“.
Smiljana Đorđević Belić govorila je o značenju i značaju sintagme “živo nasleđe” rekavši da je pevanje uz gusle ušlo u “Uneskovu konvenciju o nematerijalnom nasleđu”. Pevanje uz gusle obeležilo je srpsku tradicijsku kulturu koja je u prošlom veku preživela transformaciju, dezintegraciju i prevrednovanje, kako u prirodi prakse pevača, tako donekle i u tradicijskoj epici, konstatovala je Đorđević Belić, podsetivši da su se krajem 70-ih i 80-ih u Srbiji formirana guslarska društva za čiji se rad vezuje popularizacija tradicije.
Saša Knežević je govorio o tome kako su Tešan Podrugović i Filip Višnjić apsolutni parnjaci u svojoj epici, ali da je Višnjić bio ne samo pevač već i kao pesnik revolucije. „Imao je veliki osećaj da je ono što se “Prvim srpskim ustankom” desilo u Srbiji apsolutna promena, i tako je o njemu i pevao“, kazao je Knežević, ustvrdivši da je Višnjić, inače, pevač o kojem je, iz današnje perspektive, najviše pisano a da je njegova uloga u delima drugih, potonjih autora primer žive, životvorne paradigme. O tome je govorio i Branko Zlatković, svoje izlaganje, međutim, proširivši i na sliku Filipa Višnjića u svedočenjima i tumačenjima drugih, pre svega njegovih savremenika, od kojih je prvi i od izuzetne važnosti za podatke o Višnjićevom životu bio Lukijan Mušicki.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.