Srpska premijera filma “100 godina” na 20. festivalu Slobodna zona: Emotivni rolerkoster sa srceparajućim priznanjima

U ovom ostvarenju, nakon što je preživeo dijagnozu neizlečive bolesti, Blaž kreće na iscrpljujući slavljenički Điro d’Italia. Njegova partnerka, rediteljka Maja Doroteja Prelog, ima zadatak da s njim zabeleži trijumfalnu biciklističku turneju.

Ono što je prvobitno bilo planirano kao vožnja od Dolomita do Sicilije kako bi povratili kontrolu nad svojim životom i proslavili prevazilaženje njihovog najvećeg straha, ubrzo postaje putovanje samootkrivanja za par.

Fokus se pomerio, a sada Majino iskustvo i treba da drži objektiv. Dok se sočivo kamere okreće ka unutra, veza se raspliće, otkrivajući hrabro ispitivanje sebe i šta zaista znači biti zajedno. Sto godina je emotivni rolerkoster sa srceparajućim priznanjima i poetskim vizuelnim prikazima usred predivnog prirodnog pejzaža, nefiltrirani dokaz ljubavi i promena.

“Nikada nisam planirala da ovo bude film o meni”, rekla je rediteljka Maja Doroteja Prelog.

“Ispod površine naizgled jednostavnog dokumentarca, pojavila se druga priča — ona koja je odražavala složenost naše veze. Naš trijumfalni projekat naišao je na emotivnu prepreku, i film i naša veza počeli su da se raspliću u realnom vremenu, pred kamerom i našom ekipom. Lično, bila sam skrhana. Profesionalno, pitala sam se: da li ovo treba da pokažem svetu? Pre nego što se bolest uopšte pojavila, suočavali smo se sa problemima. Njegove potisnute frustracije i nasumični izlivi besa pretvorili su me u pasivnog posmatrača mnogo pre nego što sam postala njegova negovateljica. Shvatanje toga bilo je kao udarac u stomak. Iako je delovalo kao izdaja, morala sam da preispitam svoje potrebe i iskustva. Cent’anni je, stoga, surova, iskrena i neustrašiva priča o jednoj formativnoj vezi sa svim njenim bolnim složenostima i protivrečnostima”, zaključila je slovenačka rediteljka.

Maja Doroteja Prelog (1988) je rediteljka, koscenaristkinja i protagonistkinja filma.

Film je do sada je osvojio nekoliko nagrada: Nagradu publike za najbolji film na Filmskom Festivalu u Trstu (2024), Posebnu nagradu za doprinos rodnoj ravnopravnosti na 30. Sarajevo Film Festivalu  SFF (2024), nagradu Vesna za najbolju montažu – Uroš Maksimović (Festival Slovenačkog filma, Portorož 2024), nagradu Vesna za posebni doprinos filmskoj umetnosti (Festival Slovenačkog filma, Portorož 2024), i Nagradu Slovenačkog društva filmskih kritičara – FIPRESCI (Festival Slovenačkog filma, Portorož 2024).