Film „Duboki san“ misterija i posle 75 godina od izlaska

Od kada je objavljen pre 75 godina, njegova radnja zbunjuje gledaoce. Nema spora da je ovaj klasik Hovarda Havksa iz Los Anđelesa jedan od najzabavnijih od svih američkih filmova, zahvaljujući zapaljivim dijalozima, brutalnoj akciji, atmosferi i seksualnoj tenziji između njegovih zvezda, Hemfrija Bogarta i Loren Bakol. Ali takođe nema spora da je teško shvatiti šta se tačno dešava.

Kada je film izašao 1946. godine, novinar Njujork Tajmsa proglasio ga je „mrežom krajnje zbunjenosti … u kojoj se događa toliko mnogo zagonetki usred toliko upletenih i lukavih spletki da um postaje krajnje zbunjen“.

Zapravo, zaplet nije nemoguće pratiti – jednostavno je izuzetno teško bez olovke, sveske i dugmeta za pauzu pri ruci.

Ne samo da morate da se setite svih bibliotekara, vlasnica prodavnica, konobarica i taksista koji se bacaju na junaka, privatnog detektiva Filipa Marlova (Bogart), već morate i da napravite razliku između mnogih ubica muškaraca i žrtava ubistva. Ali da li se zaista na to treba žaliti? Da li je problem ako film „potpuno zbuni um“?, ili to ponekad može biti jedna od njegovih glavnih atrakcija?

Voren Baklend je specijalista za filmove za koje je potrebno neko objašnjenje.

„Značajna stvar u vezi sa Dubokim snom“, kaže on za BBC Culture, „jeste to što se pridržava ograničene naracije: prikazuje samo ono što jedna osoba vidi i čuje – u ovom slučaju Marlov. Budući da se glavni događaji odvijaju na početku filma, Marlov zna malo o priči, što znači da i gledaoci znaju malo. To može biti frustrirajuće, ali sve funkcioniše. “

Zanimljivi su i drugi razlozi zašto film tera na razmišljanje.

Rejmond Čendler napisao je prvi od svojih romana „Marlove“ spojivši dve prethodno objavljene kratke priče, što bi mogao biti razlog zašto se čini da ima dve odvojene, povremeno preklapajuće radnje.

Zatim su se scenaristi borili da ga prilagode. Najpoznatija anegdota o produkciji je ta da niko nije mogao da odluči da li se neki lik ubio ili je ubio – i ako je to uradio ko.

Kada je Havks pozvao Čendlera da ga pita, autor se javio i rekao da ni on ne zna.

Povrh svega, postojali su razni skandali koji su morali biti izmišljeni da bi prešli cenzuru: na homoseksualne odnose i pornografiju aludira se na najnejasnije moguće načine.

Šef studija, naručio je nove scene sa više insinuacijskog dijaloga između dve glavne zvezde filma.

Zaplet već mračnog romana bio je zamućen da bi ublažio uticaj produkcije. Sve u svemu, iznenađujuće je da je koliko toliko film koherentan.

Ceo tekst pročitajte na portalu BBC CULTURE.