Kultni film crnog talasa „Kad budem mrtav i beo“, Živojina Pavlovića, koji je
restaurian zahvaljujući saradnji kompanije Vip mobile i Jugoslovenske kinoteke, biće prikazan na ovogodišnjem Berlinskom filmskom festivalu.
Film će biti prikazan u okviru prestižnog oficijelnog programa Forum.
Kako su objavili organizatori Berlinala, film „Kad budem mrtav i beo“ imaće čak tri projekcije, 18, 22. i 23. februara i to sa titlovima na engleskom jeziku.
U saopštenju se naglašava da učešće na ovom uglednom festivalu A kategorije predstavlja potvrdu značaja srpske kinematografije, ali i aktivnosti Jugoslovenske kinoteke na planu očuvanja i prezentacije naše filmske baštine.
Prema rečima direktora Kinoteke Jugoslava Pantelića, „prisustvo restaurirane verzije kultnog Pavlovićevog filma na ovogodišnjem Berlinskom festivalu još jedna je potvrda vitalnosti naših klasika koje Kinoteka u restauriranom ruhu predstavlja internacionalnoj javnosti na svetskim filmskim festivalima“.
Kinoteka je prošle godine na festivalu u Kanu predstavila restauriranu kopiju još jednog remek dela srpskog filma – „Skupljače perja“ Aleksandra Saše Petrovića.
Specijalna projekcija filma „Kad budem mrtav i beo“ za domaću publiku biće organizovana 21. februara u Svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke.
Time se nastavlja projekat Vip Kinoteka, započet krajem 2017. godine, u okviru kojeg će biti sačuvano 10 naslova sedme umetnosti koji su proglašeni za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja.
Ova dela kompletno su restaurirana u Odeljenju za digitalizaciju i digitalnu restauraciju Jugoslovenske kinoteke.
Do kraja ove godine svakog meseca biće predstavljeno po jedno ostvarenje sa liste najboljih srpskih filmova, po izboru stručne javnosti koji je Kinoteka organizovala krajem 2016. godine.
Crno-beli igrani film „Kad budem mrtav i beo“, u režiji Živojina Pavlovića, po scenariju LJubiše Kozomare i Gordana Mihića, sa Draganom Nikolićem u glavnoj ulozi, snimljen je 1967. godine, u produkciji Centar filma iz Beograda.
Premijera je bila u decembru te godine, a naredne, 1968. krenuo je na uspešan put po festivalima.
Dobio je Zlatnu arenu za najbolji film na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli, kao i nagradu za režiju, takođe nagradu za najbolji film na međunarodnom festivalu u Karlovim Varima.
Pored nagrada, ova kritička društvena drama osvojila je i široku publiku, zahvaljujući izuzetnoj kreaciji Nikolića u liku tragikomičnog gubitnika Džimija Barke.
U sjajnoj glumačkoj ekipi bili su i Neda Spasojević, Ružica Sokić, Zorica Šumadinac, Dara Čalenić Severin Bijelić, Nikola Milić, Slobodan Aligrudić, Mića Tomić, Snežana Lukić, Milan Jelić, ali i muzički urednik i muzičar Slobodan Sloba Konjović.
Snimatelj je bio Milorad Jakšić Fanđo, montažerka Olga Skrigin, scenograf Dragoljub Ivkov.
Kritika je ocenila ovaj film kao jedan od vrhunaca u Pavlovićevom opusu. Karakterišu ga beskompromisni naturalizam i provokativni prikaz potucanja glavnog junaka koja otkrivaju širu sliku stvarnosti bez iluzija, svet poljuljanih vrednosti i palanačkih prostora
Prema rečima Gordana Mihića, pre 50 godina bila je hrabrost snimiti takvu sliku socijalističke svakodnevice, film koji je na taj način politički angažovan i ironično se poigrava mitovima komunističke Jugoslavije.
Mihić smatra da je ova saga o beznađu nažalost i dalje aktuelna i da bi socijalni milje iz filma „Kad budem mrtav i beo“ kod nas i danas mogao da se snimi.
Tu je, međutim, i univerzalna vrednost ovog filma o čemu svedoči podatak da je čuveni reditelj Džon Šlezinger javno rekao u Kanu da mu je inspiracija za „Ponoćnog kauboja“ bio upravo „Kad budem mrtav i beo'“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
