Film „Kad porastem biću kengur“ slavi 20 godina: Raša Andrić kaže da je primenio Felinijev recept za reditelje

Nezaboravne likove ostvarili su Sergej Trifunović, Nebojša Glogovac, Marija Karan, Nikola Đuričko, Gordan Kičić, Boris Milivojević, Mladen Andrejević, Boris Komnenić, Nikola Vujović…, muziku je komponovao Vasil Hadžimanov, a „Kengur“ je kod publike stekao kultni status.

Srđan Vučinić filmski kritičar, umetnički direktor Festivala autorskog filma smatra da je „Kad porastem biću kengur“ verovatno prvi film koji je prikazao dokle je stiglo ovo društvo nakon ratova i tranzicije, a da u svom postupku nije baratao krupnim temama, velikim rečima ni epskim slikama.

– Kroz apsurdni humor te poeziju svakidašnjice vozdovačkih gubitnika i marginalaca, njegovi autori dali su i najlepšu posvetu vremenu iz kojeg ni danas nismo iskoračili – zapazio je Vučinić.

Jugoslav Pantelić filmski kritičar, umetnički direktor Festa, direktor Jugoslovenske kinoteke kaže da je kao i u slučaju „Munja“, Raša Andrić sa „Kengurom“ preneo svojevrsni duh Beograda na razmeđi milenijuma, koja je za naše društvo bila naročito turbulentna, istovremeno teška, ali i uzbudljiva i dinamična.

– Činjenica da su ti filmovi brzo stekli kultni status, govori da su očigledno dotakli neku važnu nit, da su oslikali atmosferu, socijalni milje i autentične junake sa kojima su se ljudi lako mogli poistovetiti. Replike dijaloga ušle su u svakodnevni govor, te je danas ove filmove gotovo i nemoguće posmatrati isključivo kao filmove, već pre kao popkulturne fenomene. Zanimljivo je posmatrati ih u kontekstu (pod)žanra urbanih komedija naše kinematografije, među kojima svakako zauzimaju značajno i osobeno mesto – ukazao je Pantelić.

Đorđe Bajić, filmski kritičar navodi da se „Kengur“ pojavio u pravom trenutku, u vreme kada se još uvek osećao polet izazvan promenom na vlasti i definitivnim odlaskom Slobodana Miloševića sa političke scene.

– Bilo je to još uvek vreme nade, izgledalo je da smo zakoračili u bolju budućnost, ili da je bolja budućnost na domaku. Taj entuzijazam se preneo i na film, a komedija kao što je „Kengur“ pojavila si u pravom trenutku. Iz današnje perspektive, to je film nostalgije, a vole ga i mlađe generacije, u njemu pronalaze nešto što je još uvek aktuelno – primetio je Bajić.

Reditelj ovog kultnog ostvarenja,  Radivoje Raša Andrić  , ističe da je njegov lični doživljaj „Kengura“ isti kao i pre dvadeset godina kad su ga radili, jer ga 20 godina nije gledao.

– Mislim da je u osnovi svega, nagrada koje je dobio i popularnosti kod publike, bio scenario Miroslava Momčilovića – on je baš pogodio duh tog vremena. A onda sam sa glumcima uspeo da dočaram tu priču, nisam mnogo smetao, i ispao je dobro. To je Felinijev recept za reditelje: nađeš dobar scenario, nađeš dobre glumce, vodiš ih tri – četiri dana, a onda pustiš da se sve samo od sebe odvija pred tvojim očima – objašnjava Raša Andrić kome je upravo ovih dana na Međunardonom festivalu u Bugarskoj uručena nagrada za dosadašnja filmska ostvarenja.