Film kao jedina zvezda

Borjanka Milatović Dok je festival u Kanu prošle godine slavio svoj 60. rođendan, ove godine jedna od najprestižnijih pratećih smotri – „15 dana reditelja“ puni 40 godina. Na njoj, za razliku od zvanične selekcije, nema ni crvenog tepiha, ni stepenica kojima se treba popeti, ni visokih potpetica i smelih večernjih toaleta, pa čak ni bliceva fotoreportera. Ova smotra uvek je igrala na kartu „low profile“. I klase! Na njoj su filmovi i samo filmovi jedine i prave zvezde. A, kad se vedete i pojave u maloj sali, u kojoj se održavaju projekcije ove propratne manifestacije, one su zamoljene da svoje telohranitelje

Glumci Džek Blek, Anđelina Džoli i Dastin Hofman na promociji filma „Kung Fu Panda“

ostave u garderobi.
Rođena je 1968, kao dete revolta. Nakon što su Trifo, Godar, Leluš, napravili uzbunu u Palati i prekinuli festival, jedna mala grupa renomiranih francuskih sineasta rešila je da napravi paralelnu smotru, na kojoj bi film bio daleko od novca i moći. Kontramanifestaciju, sasvim suprotnu zvaničnom festivalu, koji je u to vreme bio uglavnom mondensko diplomatska parada, za koju su izbor filmova pravile same zemlje učesnice. Njihove osnivačke ideje bile su da „15 dana reditelja“ bude pre estetska nego politička filmska tribina, da u program bude uključeno što više novih, nepoznatih autora, kao i malo poznatih kinematografija, da bude što manje ili nimalo cenzure i da svi filmovi budu ravnopravni.

Market u Kanu nikad veći

Kanski filmski market, „težak“ nekoliko milijardi dolara, ove godine veći je nego ikada ranije. Brojke to najbolje potvrđuju – više od 5.500 filmova koji se snimaju, montiraju, ili su još na papiru, tražiće finansijere ili distributere. Prošle godine takvih filmova je bilo 4.800, kaže Žerom Palijard, prvi čovek filmskog marketa. Interesantno je da je ovaj bum daleko veći kada su u pitanju filmovi, nego broj ljudi koji posećuju market. Zbog toga je povećan broj sala u kojima se prikazuju ovi filmovi sa 30 na 33, od kojih su 12 opremljene za projekciju digitalno snimljenih ostvarenja.

Rezultat takve politike i pristupa je poznat. Na ovoj smotri otkriveni su nepoznati autori poput Martina Skorsezea, Kena Louča, Mišela Hanekea, Vernera Hercoga, Šona Pena, braće Tavijani, Džordža Lukasa, Džima Džarmuša, braće Darden, Angelopulosa, Bruna Dumona, Takešija Kitana, Sofije Kopole, koji su sada vodeća svetska imena filmske umetnosti. Svi oni s nostalgijom govore o svojim prvim koracima u Kanu i šansi koju su imali da se pojave na ovoj smotri, koja im je otvorila vrata svetskog filma.

Zanimljivosti 2008.

– Moto ovogodišnjeg festivala modifikovana je verzija mota kampanje američkog demokratskog kandidata Baraka Obame. Dok je njegova – Yes, we can!, festivalska je – Yes, we Cannes!

– Dosad je najbolja i najduhovitija opaska na festivalu stigla od jednog od organizatora, koji je izjavio da je najveći problem festivala da nađe obezbeđenje za Majka Tajsona!?

– Nekoliko članova žirija 61. festivala, u samom startu ogrešilo se o lokalni zakon i usred konferencije za medije zapalilo cigarete. Pen je bio među prvima.

– Interesantna i otmena Džulijen Mur, koja je briljirala u filmu „Slepilo“, nažalost, na svečanom otvaranju pojavila se u pretencioznoj i retko neukusnoj kreaciji. Pitanje je da li je bila „slepa“ dok ju je kupovala?

– Sve govori da gosti ovogodišnje kanske fešte neće ostati ni žedni, a ni gladni. Tokom 12 dana otvoriće se više od 30.000 flaša šampanjca i 80.000 litara vode, i to u samo tri najbolja hotela na Kroazeti – Karltonu, Martinezu i Mažestiku. Tome treba dodati i 8.500 boca najboljeg francuskog vina. Ovi hoteli serviraće najmanje 9.000 obroka. Namirnice uključuju – 600 kg ribe, 800 kg langustina i rakova, 300 kg dimljenog lososa, 25 kg kavijara, 500.kg najboljeg mesa, tri tone voća i povrća, 2.000 jaja, 30 kg butera… Što se tiče slatkiša, očekuje se da će se utrošiti 100.000 kolača i peciva i oko 250 kg čokolade. O klasi ostalih usluga u ovim hotelima ne vredi ni govoriti – od cveća, ubrusa, parfema do… Sve to, naravno, ima i svoju cenu. Rekord drži svita u hotelu Martinez, koja dnevno košta 36.000 evra. Samo!

Tokom četiri decenije duh svežine, novog, avangardnog, radikalnog… uspeo je da prevlada i svako novo izdanje je, pored uzbudljive špice, donosilo i nove izazovne slike. Tu su se okupljali stvaraoci iz trećeg sveta, predstavnici novog brazilskog filma, autori novog talasa iz Istočne Evrope, američkog nezavisnog filma, rečju predstavnici avangardne estetike koji na filmskoj traci beleže svoje aspiracije za promenom, pravdom i slobodom. Quinzaine, kako je popularno zovu, postala je, tako, mesto razmene ideja, okupljanja i druženja sineasta iz celog sveta.
Za plakat ovogodišnje 40. edicije, izabrana je grafika sa profilom Roberta Bresona, kao simbola autorske nezavisnosti, smelosti, nepotkupljivosti i umetničke genijalnosti, kvaliteta kojima ova prestižna smotra teži od nastanka.
Što se tiče ovogodišnje selekcije, nakon 2.200 pregledanih dela, sačinjen je izbor od 22 filma koji dolaze iz Poljske, Irana, Italije, Francuske, Argentine, Urugvaja, Kine, Rumunije, Čilea, Belgije, Slovačke, Filipina i Rusije. Eklektičan i ambiciozan program, između starog i novog, smelosti i klasicizma. Teme – od egzistencijalnih pitanja i upitanosti nad stanjem sveta u kome živimo do odnosa između fikcije i realnosti, emocionalnih frustracija ljudi…
Doajen smotre svakako je 70-godišnji Poljak Jerži Skolimovski, koji će se predstaviti sa „Četiri noći sa Anom“. Reč je o delu koje se bavi ljubavnim opsesijama i predstavlja neku vrstu autoportreta sineaste. Mladi i talentovani Italijan, Bertran Bonelo dolazi sa „Ratom“, u kome Matju Amelrik tumači lik čoveka u potpunom egzistencijalnom haosu. Braća Lariu u svojoj komediji „Put u Pirineje“, istražuju slučaj jedne nimfomanke, koju tumači Sabin Azema. Slovački autor Juraj Lehotski bavi se slepom ljubavlju, a Kinez Jin Ličuan prijateljstvom dve žene. Argentinac Lisandro Alonso prati avanturu jednog mornara u Liverpulu, a preokupacije Kler Simon u „Biroima Boga“ su devojačke teškoće u borbi za seksualnu slobodu. Nekoliko roud-muvija dolazi iz Belgije, a najduži film, u trajanju od 280 minuta potpisala je Filipinka Raje Martin, u kome se bavi savremenim životom Filipinki. Jedini Amerikanac u selekciji, Džoš Safdi dolazi sa ljupkom komedijom „Zadovoljstvo je biti opljačkan“, urbanom, šarmantnom pričom o jednom kleptomanu, ispričanom na duhovit i lagan način.