Slobodna zona 19. put: Film kao model za bolji život

Prema njegovim rečima programske linije su ostale iste, a jedina promena koja se desila je da su selekcije koje su bile 8+ i 14+ integrisane u jednu „EU za mlade“ .

– Do ove promene je došlo jer smo shvatli da naši mladi sazrevaju mnogo brže u odnosu na druge zemlje u Evropi i da generacije koja je 8+ , koja je u starijim razredima Osnovne škole može slobodno da gleda i prati selekciju koja je za 14+ – kostatovao je Petrović

Festival će otvariti film „Zlo ne postoji“ japanskog oskarovca Rjusukea Hamagučija 31. oktobra od 19 sati u Dvorani mts-a .

Ovo ostvarenje imalo je pre praktično mesec dana premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu, podsetio je Petrović dodajući da je Hamaguči u intervjuu za festival i ovdašnje medije rekao da je istražujući prirodu, zapravo radeći na filmu i istražujući život ljudi koji je duboko povezan sa njom, otkrio da u prirodi zlo ne postoji.

– Nije izgovorio onaj drugi deo gde postoji ali je veoma precizno adresirao da u priorodi ne pstoji – ispričao je Rajko Petrović.

Selektorka Međunarodnog programa, Ženske linije i Prva dva koraka Branka Pavlović rekla je da su se oblikujući selekcije za festival najviše bavili odnosom između stvarnog i mogućeg odnosno, stvarnog i nemogućeg.

Jedan od reditelja, kako je kazala, konstatovao je da je film politički zato što nam nudi modele i predloge kako da naš život i društvo budu bolji.

U tom kontekstu ona je iz Međunarodne selekcije izdvojila film „!Aitsa“ Dejna Dodsa.

– Ovaj dokumentarno eksperimentalni film se bavi pustim predelom na jugu Južnoafričke trepublike i zasigurno će publiku podsetiti na ostvarenja Patricija Guzmana, autora koji tajne univerzuma povezuje sa tradicionalnim znanjima autohtonih stanovnika Južne Afrike. Veoma neobičan film koji pkušava da nam pokaže ono što se golim okom ne vdi a to je i misija Slobodne zone svih ovoh godina –

Branka je izdvojila i film „Neizbrisiva sećanja“, rediteljke Maite Alberdi iz Čilea.

Glavni junak ovog dokumentarnog ostvarenja je Augusto Gongora, veliki protivnik Pinočeovog režima, koji je čitavog života dokumentovao njegove zločine i bio u komisiji koja ih je istraživala.

Gongori je dijagnostifikovana Alcahajmerova bolest, a film prikazuje njegovu borbu sa bolešću proces zaboravljanja i odnos sa suprugom koja je preuzela brigu o njemu.

-Film j vizuleno zanimljiv, veoma angažovan, veliki deo materijala je tokom korone snimila njegova supruga bez snimateljske ekipe i te scene su veoma intimne i potresne. Verujem da će vas duboko dirnuti – rekla je Branka.

Ona je dodala da je Augusto Gongora preminuo u maju a da je njegova supruga na sahrani rekla da je jedini način da društvo ide dalje i bude bolje da svako od nas jednom u životu preuzme brigu o nekom drugom.

Branka Pavlović skrenula je pažnju i na filmove mladih autora iz selekcije Prva dva koraka kao što je „Prebroj moja lutanja“ Dušana Solomona koji živi, radi i odrastao je u Nemačkoj a poreklom je iz Beograda.

On se bavi rak ranom nemačkog društva – birokratijom odnosom prema migrantima i svima onima koji su u Nemačku došli iz različitih razloga.

Njen lični favorit, kako je rekla, je film „Raj u plamenu“ švedske rediteljke Mike Gustafson u kojoj igraju tri mlade glumice od 7, 12 i 16 godina.

Iako se Švedska percipira kao zemlja u kojoj je sve idealno kada je reč o socijalnim uslovima i brizi o porodici, ovaj film donosi drugačiju priču gde su tri devojčice prinuđene da se same snalaze.

Ivan Bakrač selektor regionalnog programa Horizonti Balkana rekao je da se za razliku od prethodnih izdanja ovaj put izabrani filmovi bave ličnim identitetom, da se među njima nalaze i dvojica povratnika, reditelji koji su na Slobodnoj zoni osvajali nagrade i da ga veoma raduje što su u selekciji čak tri domaća autora i što će njihovi filmovi na Slobodnoj zoni imati premijere.

On je skrenuo pažnju na „Flašaroše“ Nemanje Vojnovića, koji je ove godine osvojio Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film.

Prema rečima Bakrača ovo ostvarenje se bavi sakupljanjem plastičnih flaša na otpadu u Vinči – to je epski film, veoma emotivan i vizuelno spektakularan – istakao je selektor Horozonta Balkana.

Ivan Milenković urednik Kompasa Slobodne zone primetio da se ovaj festival i kroz film i kroz svoj govorni program godinama unazad bavio pitanjem obrazovanja a da će ovaj put 1. novembra biti organizovana i poslastica , diskusija o filmu „Nula kalorija“ rediteljke Džesike Hausner .

Milenković nije želeo mnogo da otkriva ali je zagolicao znatiželju rekavši da se u ovom filmu govori o tome kako u jednu elitnu školu dolazi veoma posvećena i lepog izgleda profesorka, nutricionistkinja koja veoma brzo pridobija ne samo učenike nego i osobje škole i roditelje.

– Međutim, vrlo brzo nametnuće nam se pitanje gde je granica između posvećenosti i potpune predanosti onoga što radimo i fanatizma?, rekao je Ivan Milenković.

On je najavio i naučni skup „Sloboda kulture i kultura slobode“ za 3. novembar u Domu omladine Beograda u kome će učestvovati francuski filozof Žerom Rudije, zagrebački teoretičar književnosti Tomislav Brlek, beogradska antropološkinja Ildiko Erdei i beogradska teoretičarka kulture Maja Stanković.

Mlade snage Slobodne zone, Tamara Milošević i Lena Trifunović, predstavile su temu pratećeg programa Sonar – dokumentarni film na Tiktoku. Reč je o najbrže rastućoj društvenoj mreži čiji je algoritam takav da kreator nema uticaja na to ko će videti njegov sadržaj.

– Bavićemo se svim aspektima deljenja sadržaja, njegovom kulturno-umetničkom vrednošću i prihvatljivom granicom količine podeljenog sadržaja iz ličnog života – objasnila je Lena Trifunović.

Učesnici panela, koji će biti održan u Sprat baru 4. 11. od 17 do 19 sati, su tiktokerke Marija Kucurski i Una Bojović, pasivni korisnik društvenih mreža Željko Petrović i magistar psihologije Ana Mirković.

Nagrada „Olivera Ranđić“

Slobodna zona u znak sećanja na Oliveru Ranđić koja ih je prerano napustila ustanovila je zajedno sa fondom B92 nagradu koja će nositi njeno ime i prezime. Olivera Ranđić vodila je 15 godina Slobodnu zonu junior i bila spiritus movens jedne od najvažnijih celina festvala. Nagrada „Olivera Ranđić“ dodeljivaće se za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju, za iskorake, inovativnost i hrabrost u uvođenju novih metodologija alata u savremenom obrazovanju