Tragična ljubavna priča Lide Barove koja je volela Gebelsa: Predstava „Film koji nisam snimila“ gostuje u Bitef teatru

Ova produkcija je nastala prema tekstu Miloša Latinovića, i svojevrsni je omaž, kako je najavljeno, nečemu što nije imanentno današnjem vremenu – iskrenosti i žrtvovanju.

„Češka glumica Lida Barova sa angažmanom u nacističkoj Nemačkoj imala je sve – talenat, lepotu, karijeru i ljubav. Zbog ljubavi je odbila slavu Holivuda i novac Britanaca. Ostala je u Berlinu uz Jozefa Gebelsa, ministra propagande i jednog od najbližih Hitlerovih saradnika“, naveo je Latinović.

„Neosporno, njihova ljubav bila je iskrena, bez računice i interesa, jer posledice te veze – oženjen, moćan čovek i mlada, lepa i uspešna strankinja – temeljne su za priču koja je pred vama kao hommage nečemu što nije imanentno današnjem vremenu: iskrenosti i žrtvovanju.

Barova je volela doktora Gebelsa, i zbog ljubavi je dva puta stradala – na inicijativu Magde Gebels, ministrove žene i Hitlerove sledbenice, proterana je iz Nemačke, a po završetku rata je zbog veze s nacističkim moćnikom u rodnoj Češkoj bila uhapšena, utamničena i ponižena. Preživela je možda samo zato da bi pričala, da bi svedočila u korist ljubavi i života o kojem svi imaju različito mišljenje“.

Svoja sećanja Lida Barova je diktirala Josefu Škvoreckom, velikom piscu, a nad njima lebdi tuga i priča o filmu koji o svojoj ljubavi i životu nije snimila.

“Lida Barova imala je ljubav – i ovo jeste priča o uzletu i tragici ljubavi, bez obzira na to što su na kauču zajedničkog života – lepotica i zver”, izjavio je Latinović povodom gostovanja Teatra Forte Forno.

Kako je zapisao reditelj Draško Zidar, život Lide Barove sigurno ne staje u jednu pozorišnu predstavu, film ili knjigu.

„Imala je impozantnu filmsku i pozorišnu karijeru, a široj javnosti poznata je kao ljubavnica nacističkog ministra i zločinca Jozefa Gebelsa. Buran i turbulentan život nije je mazio pa se može slobodno reći da je proživela pravi pakao. Kako je sama kasnije rekla, bežala je zbog ljubavi, od ljubavi, bežala je da bi glumila i bežala da bi živela!“, naveo je Zidar.

Predstava „Film koji nisam snimila“, prema njegovim rečima, napravljena je kao niz filmskih scena, slika i prizora u crno-beloj tehnici, u samo nekoliko kadrova koji u prvi plan stavljaju glumačku emociju i glumca bez suvišnih scenskih pomagala.

„Ovo nije primarno priča o ratu i nacizmu, ona se samo događa u ratno vreme ludila. Ovo je vrlo duboka i potresna priča o strahu, naivnosti, sudbini, i neobjašnjivoj snazi emocije koja se zove – ljubav“, zapisao je reditelj Draško Zidar.

U glumačkoj ekipi su Katica Šubarić, Tatjana Bertok Zupković, Goran Koši, kostime potpisuje Nina Silobrčić, scenografiju Krešimir Tomac, a dizajner svetla je Robert Majoroši.