Film o Ejmi Vajnhaus stiže u Srbiju: „Tuga zbog plamena koji je goreo tako svetlo i tako brzo“

Ejmi Vajnhaus sigurno je jedna od umetnica koja je ostavila dubok trag na svetskoj muzičkoj sceni.
Sa jedne strane blistav talenat, sa druge strane mračna priča o zavisnosti.
Sa svojim albumom „Back to Black“ Ejmi Vajnhaus je bila na vrhuncu svoje karijere, ipak pevačicin haotičan nastup na glavnoj bini Glastonberija 2008. godine nagovestio je da su stvari izmakle kontroli. Tamo na glavnoj bini, bila je nestabilna, pijana, gutala je alkohol dok je vikala publici o svom momku Blejku, koji je u tom momentu bio u zatvoru.
To je ključan trenutak i u karijeri Ejmi Vajnhaus i u filmu koji je režirala Sam Tejlor-Džonson, o 27-godišnjakinji koja je umrla prerano i strašnom smrću od trovanja alkoholom 2011. godine.
Njen prvi sastanak sa budućim suprugom Blejkom Filder-Sivilom u londonskom pubu The Good Mixer i par ključnih koncerata Ejmi Vajnhaus u drugom severnolondonskom klubu, The Dublin Castle – sve je snimano na pravim lokacijama
„Snimali smo na 56 lokacija u nekih četrdesetak dana. Mislim, selili smo se“, rekla je rediteljka filma za Independent.
Ejmi u filmu tumači glumica Marisa Abela, koja je stekla popularnost svojom ulogom u seriji „Industrija“, drami Bi Bi Si/HBO o finansijskim šarlatanima u „City of London“.
Pre snimanja scne u Glastonberiju je proučila Bi Bi Si snimke Ejminog nastupa i mislila je da razume pevačicin um u tom trenutku. Želi da pobegne od svega.

A glumačka ekipa se suočavala sa velikim izazovima tokom snimanja.
Kada je u januaru 2023. godine objavljeno ko će glumiti Ejmi, obožavaoci slavne pevačice su počeli da negoduju.Kada je pre par meseci objavljen terler za film, imao je 10 miliona pregleda i hiljade negativnih reakcija. Opšti ton većine bio je: „Ovo izgleda lažno.“, „ovo je suviše brzo“, „kako su mogli ovo da urade našoj Ejmi?“, „Ejmi bi mrzela ovo.“
Nešto od ovih komentara bilo je delo čuvenih internet ratnika, koji su uvek protiv, ali deo je bio iskren odgovor obožavalaca koji nisu želeli da se sećanje na Ejmi opet prlja po medijima, koje mnogi smatraju odgovornim za njen kraj. Osećali su se zaštitnički prema Ejmi Vajnhaus.
Ali takođe, i Tejlor-Džonson. Za rediteljku „Back to Black“, umetnost Ejmi Vajnhaus je u srcu njenog filmu. Kada su je pitali šta ju je privuklo da ispriča priču o zvezdi koja je živela kao što je umrla, pod brutalnim svetlom reflektora, njen odgovor je odlučan i direktan: „Muzika, muzika, muzika.“
Ali to je umetnost filtrirana kroz prizmu emocija. Kako je već naglasila, Back to Black nije biografski film. To je ljubavna priča: između Ejmi Vajnhaus i Blejka Filder-Sivila.

Porodica Ejmi Vajnhaus i film

Projekat je došao Tejlor-Džonson preko iskusne filmske producentkinje koja ima više od prolaznog znanja o tome kako je biti mlada žena uhvaćena u vrtlogu britanske pop i slavne kulture: Alison Oven. a Alison Oven je majka Lili Alen. „Kada je Alison pitala da li bih bila zainteresovana… bilo je isto ono osećanje koje sam imala sa Nowhere Boy: bilo je lako odlučiti.“
Nowhere Boy (2009) bio je prvi dugometražni film umetnice koja je postala rediteljka, još jedan portret mladog umetnika koji će postati legenda: Džon Lenon.
Tejlor-Džonson je ušla u projekat uz blagoslov porodice Vajnhaus. Ali insistirala je da to ne dolazi sa ikakvim uslovima ili kompromisom. „Od početka sam rekla Alison: ‘Trebam potpunu kontrolu. Ne mogu da imam ništa što mi vezuje ruke u bilo kojoj situaciji. Zaista moram da napravim film instinktivno. I očigledno, u njemu će se naći stvarikoje neće biti prijatne.'“

Ipak, učinila je ispravnu stvar i srela se sa porodicom – sa Mičom tri puta, sa mamom Dženis dva puta. „Svaki put sam se suočavala sa duboko tužnim, roditeljima koji žale. Dakle, odgovornost je bila tu. Ali istovremeno, morala sam da pokušam da ostanem fokusirana na film koji sam morala da napravim.“

Ko peva pesme Ejmi Vajnhaus u filmu o Ejmi Vajnhaus

Prvo i najvažnije, Tejlor-Džonson je bila slobodna da odabere svoju Ejmi. Želela je da to uradi na osnovu glumačkog umeća svoje glavne glumice, a ne na osnovu njenog pevačkog umeća (ili nedostatka istog), pretpostavljajući da će raditi na muzičkoj strani stvari kasnije. Abela je bila slično iskrena: „Nisam pevačica.“ Rediteljka nije bila zabrinuta. Imala je pristup Ejminoj muzici preko njenog izdavača Universal, vlasnika autorskih prava, i dozvolu – ako bi to htela – da koristi originalne vokale. Na biografskom filmu o Vitni Hjuston iz 2022. godine „I Wanna Dance with Somebody“, producenti su imali istu slobodu, omogućivši britanskoj zvezdi Naomi Akie da mimično peva pesme Vitni Hjuston.
Angažovanje Abela, koja je relativno nepoznata, bilo je zato neka vrsta rizika.

„Bilo je olakšanje jer sam znala da imamo Ejmin glas kao rezervu, ali sam takođe znala i da Marisa treba da vežba pevanje, čak i samo ako bude otvarala usta, mora da zna kako usta i vilica rade, kako bi izgledala ubedljivo na filmu“, rekla je rediteljka.
Ne znajući za to, Abela je duboko ozbiljno pristupila učenju. Radila je sa profesorkom pevanja sa Kraljevske Akademije En Mari Spid- „koja je jedna od onih žena koja zaista veruje da svako može da peva,“ kaže Abela.
„Ako možeš da pričaš, možeš i da pevaš“, rekla je glumici profesorka.
Abela je stvarno „naučila da peva prvo svojim sopstvenim glasom. Zatim sam naučila da pevam džez – mislim, ne bih rekla ‘naučila sam da pevam džez!’ “ kaže ona, oklevajući da hvali svoje pevačke veštine, jer ipak je krenula od nule.
„Bilo je kao: ‘Imamo tvoj glas sada. Ali umesto da odmah pređemo na imitaciju Ejmi, hajde da slušamo ko je njoj bio inspiracija i otkrijemo zašto je pevala baš na taj način.'“ Tada smo zaronile u džez, Elu Fidžerald, pa hip-hop zvezdu Loren Hil, i pa ženske grupe iz šezdesetih The Ronettes i The Shangri-Las“, priča glumica.

Tejlor-Džonson se ponovo srela sa Abelom nekoliko meseci kasnije, u studiju Abbey Road, u društvu Džajlsa Martina, producenta muzike za njen film.
„Marisa je takođe naučila da pije kao Ejmi. To je bio težak deo posla,“ smeje se Tejlor-Džonson.
„Nije pila godinu dana, a onda smo je navukli na alkohol. U stvari, do tog trenutka kad sam je ponovo videla u studiju, već je radila svoje vokale na pesmama. I nekoliko puta smo imali situacije: ‘E, zašto smo je naterali da peva pre nego što je popila svoje vino?'“ Smeje se. „Bila je sjajna. Samo je rekla: ‘Nema problema. Počeću da pijem!’ I to je radio vrlo brzo.“
Martin je, u međuvremenu, već je radio sa članovima Stonsa Ronijem Vudom i Kitom Ričardsom koji su bili prijatelji Ejmi Vajnhaus. „Takođe, Marisa je uspela da osvoji i njihovo poštovanje,“ kaže rediteljka. „Nisam mogla da verujem kako se uobličila.“
„Radio sam sa mnogim pevačicama u svom životu,“ dodaje Martin. „Bila je jedna od najnajnajnaj najtežih stvari koje sam ikada morao da uradim. To je neverovatno teško.“

Kako kaže, „Ejmi je bila neverovatna pevačica. Jedan od najboljih. I najemotivnija pevačica koju sam ikada sreo. I Marisa je uspela da uhvati sve ove nijanse. Sve te emocije. Nisam mogao da verujem kako to dobro zvuči.“
Kada je došlo vreme da počne snimanje, Tejlor-Džonson je bila zadovoljna. „Mislim, ona nije bila Ejmi,“ kaže ona, „ali znate, ona je učinila svoje. Ona je dala sve od sebe.“
Film „Back to Black“ publika je oduđevljeno prihvatila na Sandans festivalu.
„Teško je ući u karakter Ejmi Vajnhaus,“ reklao je Morgan. „Bila je to prilično teška uloga, ali Marisa je to stvarno, stvarno izvukla.“
„Nadam se da ćemo kroz ovu priču vratiti Ejmi“, ponavlja Tejlor-Džonson. „Tako da kada izađete iz bioskopa, poželite ponovo da čujete njenu muziku. To je njen nasleđe. Ne samo tragedija. Ne samo tuga zbog plamena koji je goreo tako svetlo i tako brzo.“