– Neobično priznanje festivala Kustendorf – Nagrada za buduće filmove, ovaj put uručena je francuskom reditelju Žaku Odijaru. Aktuelnom kanskom laureatu posvećena je i selekcija Retrospektiva velikana u okviru kojeg su prikazani njegovi nagrađivani filmovi – „Prorok“ (Gran pri u Kanu), „Čitaj mi s usana“ (Cezar) i „Otkucaj koji je moje srce preskočilo“ (BAFTA za najbolji strani film), a deo programa bio je i njegov poslednji film „Dipan“ za koji je dobio Zlatnu palmu. Film o nekadašnjem pripadniku tamilskih tigrova koji bežeći od građanskog rata u Šri Lanki dolazi u Francusku sa dvoje stranaca – mladom ženom i devojčicom, koji se u potrazi za azilom pretvaraju da su porodica, pojavio se upravo u trenutku kada je Evropu počela da trese izbeglička kriza.
Retko se događalo u istoriji kinematografije da se jedan film pojavi baš u trenutku kada je njegova tema aktuelna. Kada ste vi lično osetili da je migracija tema našeg doba?
– Nisam se ja probudio jedno jutro i shvatio – ovo je sad važna tema, mogao bih to da snimam. To bi me učinilio opurtunistom. Ja nisam takav. Bio sam u određenom raspoloženju nakon snimanja filma „Prorok“ o imigrantima iz severne Afrike u zatvorima. Sve me je to držalo vrlo dugo. Čak sam par puta poželeo da odustanem od filma „Dipan“ jer mi se činilo da je ta tema vrlo slična pomenutom filmu. Nisam osećao da mi je blisko to što se dešavalo u svetu, već prethodni film.
S druge strane, za neke filmove potrebno je da prođu godine da bi njihove ideje bile dobro shvaćene. Tako nešto se dešava sa vašim filmom „Diskretni heroj“ poslednjih godina, sa porastom neofašizma i broja ljudi koji, kao vaš junak, izmišljaju svoje herojske ratne biografije…
– Zanimljivo je što vi film gledate sa te tačke gledišta. Meni je taj film poslužio za nešto potpuno drugo. Nedavno sam shvatio zašto sam snimio taj film. Da, zanimljivo je to što vi kažete. Kritičari su u tom filmu primetili nešto što je meni oduvek bilo čudno. Što nisam mogao da razumem. Oni kažu da film govori o mom odnosu s ocem. Moj otac je bio slavan (Mišel Odijar je bio filmski scenarista, prim. aut.). Tu je i simbolično ubistvo oca. Ali ja nisam video smisao tog filma na isti način. Uvek mi je bilo loše kada sam slušao takva tumačenja. Nije to bilo to. Ja nisam imao ideološke nesuglasice sa svojim ocem. Smatram da svi koji su rođeni od 1940. do 1955. prosto imaju jedan drugačiji generacijski odnos sa svojim očevima. Mi koji smo rođeni u tom periodu imali smo težak proces identifikacije sa našim očevima. Zato što je taj period u Francuskoj bio istorijska laž. Imali smo problem sa verzijom istorije u kojoj smo mi bili pobednici, u kojoj smo bili dobri. Ali uopšte nije bilo tako. Kako smo spasavali ljude i učestvovali u borbi, kako smo bili na strani dobra… uopšte nije tako. Mi smo deportovali Jevreje. Bili smo kukavice. I mnoge sineaste koje su rođene u tom periodu su opsednute tom temom i bavili su se njome na različite načine.
Čini se da i dalje živimo u toj istorijsko laži. Koliko je važno da se nove generacije zapitaju šta su njihovi očevi, odnosno njihovi dedovi radili?
– Da, slažem se da je to jako važno.
Zanimljivo je da u svim vašim filmovima zapravo ima političkih ideja. U „Dipanu“ su to bili imigranti, a u prethodnom filmu „Rđa i kost“ radnici i pitanje njihovog odnosa sa gazdama…
– Ne počinjem rad na filmu od političke i društvene ideje. Ne pravi se od takvih stvari film. Treba mi nešto pravo, životno… Nešto što kasnije kao nadrealista mogu da iskrivim. Nikada nemam temu filma preda mnom. Tako sam tek kasnije shvatio da je „Dipan“ zapravo film o lažnoj porodici koja vremenom postaje prava. O tome kako laž može postati istina.
Više vas zanimaju likovi?
– Da, ja sam na prvom mestu pisac. To nije lako. Na početku se pitam ko je taj čovek. Lomim ga, teram ga da pati, pa tek onda od njega pravim heroja. Mislim da je patnja neophodna, kao i u životu, da bi neko postao čovek. Da bi se borio za svoju drugu šansu u životu.
Zanimljivo je da je biografija glavnog glumca filma „Dipan“ zapravo dosta slična liku koga igra…
– Tako je. Jesutasan Antonitasan je bio dete-vojnik. Ali ja to nisam znao na početku. Upoznao sam ga jako brzo kada smo počeli sa kastinzima. A tada se ne dešava da nađeš pravu osobu za ulogu. Tako da sam nastavio da tragam za svojim glumcem. Video sam više od 200 ljudi, čak su neki dolazili iz Indije. Ali kada mi je već ponestalo snage, setio sam se njega. Na početku snimanja pokušao sam da mu objasnim priču a on mi je rekao da nema potrebe, jer je to zapravo njegov život. Kada sam posle toga pročitao njegovu knjigu koja o tome govori, bukvalno sam pao sa stolice.
Film je zapravo inspirisan ostvarenjem Sema Pemkinpoa „Psi od slame“…
– Davno sam gledao taj film. Setio sam ga se jedne večeri dok sam još radio na „Proroku“. Setio sam se da bih nešto slično mogao da uradim na temu imigranata. Ali u tom trenutku ideja je bila samo da snimim film koji nije na francuskom jeziku. Tražio sam nešto drugačije. Film iz vizure onih koje ne razumem i koji mene ne razumeju. Shvatio sam tokom rada da ne morate da znate jezik da biste snimili film.
Zato ste se sada upustili u prvi igrani film na engleskom jeziku…
– Da, na neki način. Zapravo taj projekat sam prihvatio na predlog glumca Džona Si Rajlija. U pitanju je adaptacija romana „The Sisters Brothers” kanadskog autora Patrika Devita. Biće to vestern smešten u 1850-e godine u SAD-u.
Prevod: Tamara Radenković
Ne snimam dokumentarce
– Možda je kraj film „Dipan“ naivan. Ljubav koja sve pobeđuje. Ali to je priča o čoveku koji na kraju pristaje na želju svoje žene da se presele u Veliku Britaniju. Tačno je da sunce u toj sceni neće moći da se vidi u toj zemlji još sto godina. Mi smo zato scenu i snimili u Indiji. Ali to je film. Želeo sam da tako izgleda. Zamerali su mi i da geto u kojem živi Dipanova porodica ne izgleda tako u stvarosti. Da takve stvari više ne postoje. I ranije su govorili da zatvori u Francuskoj nisu kao u „Proroku“. Ali to je set. Ja stvaram lokaciju za priče koje mogu biti istinite. Ja ne snimam dokumentarce – objašnjava Žak Odijar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
