Film „Šavovi“ Miroslava Terzića posle Berlina sutra na 47. FEST-u

U pitanju je priča sa elementima trilera i medoframe, koja se bavi nestalim bebama nestalim iz porodilišta koje su godinama, prema svedočenjima stotina roditelja, proglašavane umrlim, a zapravo prodavane za usvajanje.

Scenario je inspirisan svedočenjem krojačice iz Beograda, koja skoro dve godine traga za svojim „umrlim sinom“. Ona se bori protiv bolničke administracije, lekara, policije, sudova i opštinskih funkcionera kako bi dobila ispravnu umrlicu koja bi pružila dokaze gde joj je dete sahranjeno. Nepunih dvadeset godina kasnije ona veruje da je pronašla svoga sina u naselju u predgrađu Beograda.

– Pre 17 godina, kada je trebalo da postanem otac, pronašao sam novinski članak na ovu temu, što me je normalno uznemirilo, pa sam počeo da istražujem – kazao je Terzić na konferenciji za novinare juče u Kombank dvorani.

On je tom prilikom ukazao da takva tema obuzme čoveka kada njom krene da se bavi i da je Drinku Radojičić, krojačicu po čijoj životnoj priči je snimljen ovaj film, upoznao u njenom krojačkom salonu kada je otišao da skrati pantalone. NJen stav podsetio ga je na glumicu Snežanu Bogdanović, koja tumači glavnu ulogu majke u ovom filmu.

– Mislila sam da Drinkinu snagu i energiju neću uspeti da predstavim glumačkom interpretacijom, ali sam osećala da ovoj ženi treba dati glas. Motivisala me je potreba da se njena priča ispriča – kazala je Snežana Bogdanović.

Ona je dodala da se u procesu pripreme za ulogu sprijateljila sa Drinkom Radojičić, odlazila kod nje u salon i naučila da šije.

– Kada dajemo onda i dobijamo. Umetnici treba da upere svetlo na priče s jedne ljudske strane. Drinki je drago što je film snimljen, a to je najveća satisfakcija – ukazala je glumica.

Producent Uliks Fehmiu istakao je da Drinka unosi veliki mir, a prošla je kroz mnogo toga.

– Nema bilo čega što će nju u njenom pokretu zaustaviti. Miša je prepoznao tu njenu doslednost. Film je pisan takvim rukopisom, koji nije smišljen zato što ga je neko zamislio, nego je organski porođen iz ličnosti te žene – ukazao je Fehmiu i dodao da je Drinka kad su je upitali, van kamere o iskustvu, odgovorila: „To vam je kao kad skinete cipele, pa hodate po onom sitnom oštrom kamenu i šljunku. Vi hodate i hodate, a kamenje bocka, bocka i onda prestane da bocka.

Ženski ugao u muškom poslu

Producentkinja filma Milena Trobozić Garfield istakla je da su ove godine na festivalu u Berlinu u fokusu bile priče iz ženskog ugla, tako da su i oni ispratili taj trend, ali je konstatovala i to da je u pitanju i dalje muški posao, pa nagrade za režiju uglavnom dobijaju muškarci. Ona je ukazala da je reditelj Terzić imao senzibilitet za ovakvu priču koja jeste ženska, ali je u stvari univerzalna. „Berlin je pokazao da bez obzira odakle dolazite i da li ste mala zemlja, ako imate dobru, autentičnu priču, lokalnu a istovremeno univerzalnu, koja izaziva suze ili smeh, emocije, onda to svakako svi prepoznaju“, istakla je Trobozić Garfield.

Gubitak

– Gradeći ovaj lik i misleći na to, bilo mi je teško da držim sve te emocije u sebi. U mom glumačkom procesu najteži mi je bio kraj zbog saznanja da ništa nisam dobila, da je majčinstvo propušteno i izgubljeno zauvek. Da je pravo na odgajanje deteta izgubljeno – istakla je Snežana Bogdanović.