„Toma“ – film tuge i ljubavi

Uzbudljiva životna storija legendarnog pevača Tome Zdravkovića, po scenariju Nikole Pejakovića, Dragana Bjelogrlića, Zorana Lisinca i Maje Todorović, kojom je zatvoren ovogodišnji Sarajevo film festival, i trijumfa na Filmskim susretima u Nišu, premijerno stiže pred beogradsku publiku 15. septembra u Sava centru.

Novinarska projekcija filma koji kroz priču o Tomi na neki način oživljava i kultne ličnosti naše kulture tog vremena, Miroslava Miku Antića, Zorana Radmilovića, Boru Todorovića, Dragana Gagu Nikolića…, organizovana je u kafani „Dva jelena“, a kako je izjavio Milan Marić, koji je za naslovnu ulogu u ovom filmu osvojio nagradu „Car Konstantin“, da je Toma živ, svakako bi izabrao upravo to mesto.

Pored Bjelogrlića i Marića, na konferenciji upriličenoj posle prikazivanja, „Tomu“ je predstavio deo autorske ekipe – Tamara Dragičević (za ulogu Silvane osvojila je „Caricu Teodoru“), kompozitor i pevač Željko Joksimović, koji je jedan od inicijatora ideje za ovaj film, jedan od njegovih producenata i autor muzike, Sanja Marković (za lik treće Tomine žena dobila je u Nišu nagradu za najbolju sporednu glumicu), Zoran Lisinac i Maja Todorović.

„Vodič“ kroz ovu emotivnu i romantizovanu biografiju kultnog pevača, srpskog Žaka Brela kako su ga nazivali, čije pesme žive i trideset godina posle njegove smrti (preminuo je septembra 1991, i ovom premijerom obeležava se taj datum), na konferenciji za novinare bila je glumica Anđelka Prpić.

Kako je istakao Marić, on sebe nije mogao da zamisli u ulozi Tome – ne liči na njega, ne ume da peva, ali posle pročitanih scena koje je dobio pred kasting, bio je oduševljen ovom ulogom.

– Sa Tomom sam se „družio“ u kafani, kroz njegove pesme koje volim. I mada ljudima ne delujem tako, volim kafanu. Spremajući se za ulogu, a pročitao sam gomile njegovih intervjua i izjava koje su drugi dali o njemu, stalno sam razmišljao šta je to što suštinski određuje njegov život. Mislim da je to tuga, i tako smo ga i snimali. Bilo je puno emocija među svima nama dok smo radili, tako da je na kraju „Toma“ mogao „žanrovski“ da se odredi kao film ljubavi i tuge – istakao je Marić.

Na pitanje Danasa da li je segment filma koji opisuje zanimljiv odnos lekara koji je lečio Tomu (na početku je on hladan i distanciran prema pevaču, a istovremeno i vrlo profesionalan), na neki način „odgovor“ našem intelektualnom mejnstrimu koji sa potcenjivanjem gleda na taj svet kafane i provincije, Bjelogrlić je rekao da je taj deo u filmu scenaristička ruka Nikole Pejakovića.

– Prvo je to bila sjajna novela koju je on napisao o Tomi, činilo nam se kao da čitamo Čehova, i onda smo od novele išli ka scenariju. Pejaković je imao u vidu kao mi često znamo da neke ljude možda i diskvalifikujemo ne vodeći računa o tome kako je njihova umetnost nastala. Toma je bio i autor i kompozitor brojnih pesama, a došao je iz Pečenjevca, iz Leskovca, i on je na svoj način pravio svoju umetnost. Da je rođen u Parizu, možda bi bio Šarl Aznavur. A često neka elita ume da bude distancirana prema tome, i to je u liku ovog lekara sažeto – istakao je Bjelogrlić.

Tomina smrt 1991. „poklopila“ se sa „smrću“ Jugoslavije koju je mnogo voleo, njegovi intervjui iz tog vremena pokazuju da je bio vrlo nesrećan zbog ratova koji su krenuli.

Poslednji koncert u toj domovini održao je u Sarajevu, u Skenderiji, gde je pevao sa Davorinom Popovićem i Kemalom Montenom, što je takođe vrlo emotivna scena u filmu koji „pokriva“ period od četrdeset godina njegovog života.

U brojnoj glumačkoj ekipi „Tome“ su i Petar Benčina, Mirjana Karanović, Andrija Kuzmanović (takođe nagrađeen u Nišu za najbolju epozodnu ulogu), Slobodan Boda Ninković, Olja Bacić…, i ono što je sigurno izvesno je da će „Toma“ biti veliki hit u našim, a verovatno i u bioskopima u regionu.