Film „Usekovanje“u ritmu „kolač – sveća – amfetamin – amin“

Komunikacija, koja se odvija u ritmu „kolač – sveća – amfetamin – amin“, ovde se postepeno zahuktava, postaje sve složenija, da bi u završnici kulminirala otkrivanjem mnogih tajni koje su učesnici ovog razgovora, baš kao što to u životu biva, pokušavali da zatrpaju gomilom reči i opštih mesta ne bi li izbegli suočavanje sa činjenicama.

Takođe, slava po sebi, kako je rekao David Jakovljević, scenarista „Usekovanja“, zgodan je događaj da se na njemu okupe ljudi različitih generacija, socijalnog statusa i ideoloških opredeljenja.

Ta dimenzija „Usekovanja“ mogla bi biti naročito zanimljiva sredovečnima i starijima da bolje sagledaju sebe kroz vizuru mladih, kao i da njih – mlade pokušaju da upoznaju i razumeju.

Scenarista „Usekovanja“ David Jakovljević je na konferenciji za novinare odgovarajući na novinarsko pitanje da li je likove pisao po modelu ljudi iz privatnog okruženja rekao da se pisanje inače neizbežno dešava po modelu ali da je ovde sve to prošlo kroz filter.

– Neki ljudi jesu poslužili kao inspiracija, ali nema napadnih sličnosti koje bih voleo da potenciram – kazao je Jakovljević.

On je pohvale za dijaloge skromno primio rekavši da je na Fakultetu u tome bio najgori.

– Taj naturalizam i prirodnost su zapravo laki kad im se uhvati žica. Kad sam upisao fakultet ja sam ubedljivo najgore pisao dijaloge. Svi su govorili da imam robotsko-književno-naučni stil. Zbog toga sam krenuo da ubacujem u tekst onako kako inače ljudi govore, sa svim ponavljanjima, poštapalicama i glupostima, i sa više grešaka ti dijalozi su postajali tačniji – objasnio je Jakovljević.

Na opasku Danasa da se u „Usekovanju“ otvara baš mnogo pitanja na različite teme i da glavni junak Jovan, koji je u sedištu priče, možda daje odgovor na tako često postavljano pitanje zašto su mladi pasivni, David Jakovljević kaže da s tim u vezi nije postajao svesni pokušaj nego da je prosto tako ispalo u filmu. Što se tiče velikog broja tema kaže:

– To je zato što živimo u doba inflacije informacija. Ima ih mnogo i različitih su žanrova. To je okolnost koja doprinosi zbunjenosti a ona nekoj vrsti inertnosti i nespremnosti na reagovanje koja proizilazi iz nesigurnosti i uplašenosti jer ne možemo toliko podataka da obradimo u jedinici vremena koja nam je data. Zasuti smo sa svih strana i, naravno, zbog novih tehnologija, mlađe generacije imaju veći stepen izlaganja tom problemu preko društvenih mreža nego stariji. Ali ne bih rekao da je svako po prirodi inertan ili pasivan, nego je to pre nasleđe koje nam ostavljaju društvene okolnosti i zato njih treba preispitati i sa njima se razračunati – smatra Jakovljević.

Prema njegovim rečima, generacije njegovih roditelja, kao i glavnog junaka Jovana (Pavle Mensur), imaju dva problema.

– Ti problem su u filmu dati preko Mile (Aleksandra Balmazović) i Baneta (Bojan Žirović). Jedna strana je fizičko propadanje, suočavanje sa ranim umiranjem, a druga strana je propadanje uma i volje. Mi smo živeli u senci i kompleksu vaše burne mladosti. I ono što je datost za svako mlado biće u Srbiji jeste da su roditelji imali dodirnih tačaka ili sa demonstracijama devedesetih ili sa ratom ili sa masovnim iseljavanjem iz zemlje ili sa, praktično, pandemijom heroina. Postojali su razni društveni faktori od kojih mi nismo nasledili nijedan – objašnjava Jakovlevljević dodajući koje su bile specifičnosti odrastanja njegove generacije.

– Mi smo živeli u tom zbunjenom, mirnom vremenu tranzicije, kada su i zlo i dobro počeli da menjaju svoj oblik. Mislim i da se na nivou čovečanstva još uvek nismo skroz osvestili kako to tačno funkcioniše ali otpor je drugačiji. Čini mi se da je vaš bio transparentan, materijalniji, fizičkiji dok je naš apstraktniji, digitalniji, funkcioniše preko klaudova i avatara više nego kroz naša tela. U svemu postoji nivo posredovanja dok je kod vas bilo sve neposrednije – kaže Jakovljević.

Na opasku da je kraj filma otvoren, te da je zanimljivo što su u njega upleteni vanzemaljci, Jakovljević se slaže dodajući da mu je to poznato ali i da je bilo, na neki način, i nužno za ovu filmsku priču.

– Na dosadašnjim projekcijama pokazalo se da kraj polemičan, da ima tu zbunjujuću dimenziju. Mi smo hteli da našeg junaka izbavimo iz konteksta sredstvima koja možda nisu dostupna u životu ali jesu na filmu. Za njega nema praktičnog rešenja – zaključuje David Jakovljević.

Premijera „Usekovanja“, rediteljskog debija Siniše Cvetića, zakazana je 7. februara u mts Dvorani, a od 9. februara biće na redovnom bioskopskom repertoaru. Pored pomenutih, u ostalim ulogama ovog filma igraju: Marko Grabež, Anita Ognjanović, Zlatan Vidović, Dubravka Kovjanić, Milica Janevski, Aleksandar Đurica, Aleksandra Pleskonjić Ilić, Jovana Gavrilović, Momčilo Pićurić i Vahid DŽanković. Producent je Zoran Janković ispred Košutnjak filma.