Sića za kulturu, pare za budžetske predatore

Evo ovaj stadion koji ćemo iz zajma napraviti da bude prazan narednih decenija, koštaće kažu stručnjaci 360 miliona evra. Tim parama mogao bi recimo da se finasira pokrajinski konkurs za film u narednih 650 godina.

Zbog siće koja se prelije do republičkih, pokrajinskih i lokalnih konkursa za kulturu, obično je dovoljno da se na onim filmskim, namire do dva omiljena državna reditelja. Oni uzmu trećinu ili više, nekad i skoro sve, a ostatak se deli na stotinu drugih.

Budžetski predatori po pravilu iz Beograda i umiljeni u krilu predsednika lično, ne haraju samo republičke i svoj gradski budžet, nego i sve ostale u ovoj zemllji.

Nema tog konkursa od Sečnja do Vladičinog Hana gde se neće pojaviti Zilion film i cepnuti polovinče. Ionako devastirana kultura u manjim sredinama, ovakvom raspodelom novca dodatno se upokojava.

Ristovski je tako pre nekoliko godina dobio okruglih 10 miliona dinara na gradskom konkursu u Novom Sadu, dok su ostali reditelji, podelili okrajak od dva i po miliona, što je na kraju ispalo svakom po 200.000 dinara, kao kad Palma deli „dve iljade za gospođu“.

A nije da Srpska Atina nema reditelja, khm khm, Želimir Žilnik još radi i nikad bolje ne izgleda, a tu su i drugi talentovani umetnici koje treba podržati poput Miloša Pušića, no to je neka druga priča do koje sada nećemo stići.

Jedino što je bilo simptomatično u ovom novom pohodu na filmske konkurse, gde su i na poslednjem pokrajinskom najviše novca kao i prethodnih godina dobile beogradske produkcijske kuće, je da izgleda para ima samo za jednog državnog reditelja, Lazara.

Radoš je i pored silne filmske rehabilitacije četničkog pokreta ispao donji. Iskreno, malo mi je i krivo, dok god on pravi filmove o četnicima jedno je sigurno, onima ex-yu partizanskim neće opadati popularnost.

I tu dolazimo do svrhe teksta, ko zaista gleda i voli filmove Lazara Ristovskog i koju oni vrednost ostavljaju našoj kulturi? Hoće li neko evaluirati rad komisija, raspodelu tog novca i rezultate tih filmova?

Ko će objasniti građanima Vojvodine šta se dešava sa filmovima Zilion produkcije; „Očevi slobode“, „Ribar i balerina“, „Saučesnici“ i tako redom, koje obilato finansiraju?

Ili je samo bitno da Ristovski na mitinzima SNS-a pljucne po bivšim kolegama i „žutim lopovima“ i nastavi da živi svoj srpski džetset.

U zemlji u kojoj je inače u „tamnici socijalizma“ svako vojvođansko selo imalo dom kulture, salu za bioskop, prostor za galeriju, lekara, zubara i veterinara. A danas okupani slobodom od svega pobrojanog nemaju ništa, nula, odnosno još gore, sve pobrojano zamenila je – kladionica.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.