Dodela nagrada i projekcija filma „Čuvari formule“: Ceremonijom na Kanli kuli večeras se završava 37. Filmski festival Herceg Novi

U konkurenciji dugometražnog igranog filma na festivalu koji predstavlja presek kinematografske produkcije sa ovog prostora u protekloj godini, publika je imala priliku da vidi 12 ostvarenja – „Pontonovo srce“ Senada Šahmanovića, „78 dana“ naše rediteljke Emilije Gašić, pobednice ovogodišnjeg Palića, novi film Rajka Grlića „Svemu dođe kraj“, „Porodična terapija“ Sonje Prosenc, “Domaćinstvo za početnike” Gorana Stolevskog, “Majka Mara” Mirjane Karanović, “Supermarket” Nemanje Bečanovića.

Prikazani su i “Živi i zdravi” Ivana Marinovića, “Šalša” Dražena Žarkovića, a na Kanli kuli sinoć su pred publikom bili „Proslava“ Bruna Ankovića nagrađena na ovogodišnjoj Puli, i “Radnička klasa ide u pakao” Mladena Đorđevića. Dvanaest filmova u konkurenciji za nagrade (Gran Pri – Zlatna mimoza za najbolji film, Zlatna mimoza za režiju, scenario, mušku i žensku ulogu, i Nagrada „Živko Nikolić“ za specijalni doprinos filmskom izrazu), na konferencijama za novinare predstavilo je isto toliko filmskih ekipa.

Mirjana Karanović, čiji je film „Majka Mara“ pratilo veliko interesovanje hercegnovske publike i medija (stigao je nekoliko dana nakon svetske premijere na Sarajevo Film Festivalu), istakla je da uprkos svoj težini i boli koju nosi ova priča o ženi koja je izgubila sina, ona slavi život kakav god on jeste.

– Nisam pesimista ni u jednom segmnetu svog života, iako imam neke teške trenutke, iako sam potresena i razočarana zbog svega što se dešava u svetu, i kakvi su trendovi u ljudskom ponašanju, ali imam duboku veru u čoveka i čovečanstvo, i zato pravim ovakve filmove o ženama u zrelim godinama kojima se dešavaju stvari koje bi trebalo da ih unište i ponište, ali koje nalaze snage i načine da idu dalje. Na koji način, to ostaje na gledaocima, ali ja uvek verujem u nastavak života – istakla je Karanović.

Vučić Perović koji igra mladog Milana s kojim Mara doživljava neobičan odnos, izjavio je da veruje u susrete kada se ljudi dodirnu u jednoj tački, ma kakva ona bila, iz koje sve krene, a za jednu od najboljih bosanskohercegovačkih glumica, Jasnu Žalicu, koja igra sestru glavne junakinje, to nije bio komplikovan zadatak.

– Ali je bio važan u smislu da ponudi nešto što su okolnosti iz kojih ova dva lika kreću u novi život, koji je na ivici. Lik Mare je dio svake ženske nutrine, koja u jednom trenutku ima potrebu za nekim iskorakom i drugim rješenjem. Mi živimo u ambijentu koji je vrlo komplikovan za svakog čovjeka, a pogotovo za žene, i u tom smislu baviti se ovakvom temom, meni je bilo provokativno i dopalo mi se da se toliko prostora posveti nečemu o čemu se ne govori mnogo – istakla je Žalica.

Analiza apsurda u kapitalističkom društvu 

Na Kanli Kuli ovacijama je preksinoć bio ispraćen i film „Supermarket“ crnogorskog reditelja, scenariste i producenta Nemanje Bečanovića, sa Bojanom Žirovićem i Branimirom Popovićem u likovima glavnih junaka, koji je svetsku premijeru doživeo na Tallinn Black Nights Film Festivalu u Estoniji.

Socijalnu dramu o beskućniku koji već godinu dana neometano živi u supermarketu – danju se skriva u ventilacionom sistemu gde spava, a izlazi uveče kada se supermarket zatvori, reditelj je nazvao pričom o savremenom Robinzonu Krusou.

– Njegovo pusto ostrvo danas je samoposluga, koja postaje prostor za analizu apsurda, ali i međuljudskih odnosa u našem, kapitalističkom društvu. Koliko god da taj film djeluje klaustrofobično, svaki put kada sam nakon filma ušao u neki supermarket shvatio sam da je to mnogo hladnije, stravičnije, da naš film djeluje spram realnosti i topao. Kad vidite te ljude I njihove izraze, vidimo da je film zapravo uljepšana stvarnost svih realnih odnosa u društvu – izjavio je reditelj.

– Danas je sve toliko globalizovano, digitalizovano da čak I ako pođete na pusto ostvro vi ste i dalje u sistemu. Taj koncept je koncept Robinzona Krusoa, samo što je smješten u supermaketu i govori u kakvom svijetu živimo. Da smo svi usamljeni, iako smo u srcu grada. Jedino što može da nas spasi je globalna katastrofa, da poremeti te odnose i da nađemo neko rješenje – istakao je Bečanović.

Prema rečima Bojana Žirovića, „Supermarket“ je priča naših dana, i potpuno realna, samo što mi u svojoj okrenutosti sopstvenom životu ne vidimo ljude oko sebe i šta drugi proživljavaju.

– Moj lik formira neki svet sa tim supermarketom, sa kojim ima odnos. To što taj odnos nije pravi, što je promašen cilj je drugo pitanje, ali tu je ispunjenje njegovih želja da pokuša da preživi, na bilo koji način – izjavio je Žirović.

Posle svetske premijere na festivalu u Talinu, a potom i na drugim festivalima, i na ovogodišnjoj Puli, mediteranska komedija „Živi i zdravi“ Ivana Marinovića stigla je i do festivala u Herceg Novom, grada bez čije podrške
ovog filma, kako je istaknuto na konferenciji za novinare, verovatno ne bi ni bilo.

– To je film ovoga grada, i meni je namjera bila da on bude posveta njemu, da ga prikažem na nekom romantičnom nivou, onako kako ga ja doživljavam – izjavio je scenarista I reditelj Ivan Marinović.

– Film je određen kao komedija, ali je ta dramska priča možda jača od komične, jer svi problemi koje junaci proživljavaju dolaze iz tame, iznutra, oni nisu uslovljeni nekim spoljnim faktorima, ekonomsko-političko- ratnim. To su lične projekcije koje proizvode njihovu enormnu patnju. Za mene su „Živi i zdravi“ komedija katastrofe, i mislim da će se na kraju tako i prepoznati – rekao je Marinović.

Prema rečima Gorana Slavića, film „Živi i zdravi“ je za njega posebno važan, jer je tu ostvario prvu glavnu ulogu.

– Neizmjerno sam zahvalan Ivanu što mi je pružio priliku da pokažem šta mogu I umijem, i mislim da je publika to prepoznala. U Puli mi se desilo, nakon projekcije, da me ljudi zaustavljaju na ulici i zovu „Momo“, tako da je ovaj film donio dosta dobrih i pozitivnih stvari – istakao je Slavić.

Nacionalizam je stalno tu

U okviru takmičarske selekcije na Kanli kuli prikazana je i horor komedija “Šalša” hrvatskog reditelja Dražena Žarkovića, koja je publiku podsetila na na satirični horor „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“, a ono što ih definitivno povezuje su antinacionalistička poruka i gladni zombiji.

– „Šalša“ nudi širok spektar likova koji kroz urnebesne stereotipove i humor preslikava zemlju ili zemlje u kojima živimo – izjavio je na konferenciji za novinare Dražen Žarković.

– Nacionalizam nije nešto što ulazi na velika vrata, već nešto što je stalno tu, i to je najtragičnije. Mene kao oca troje djece koji su na pragu životnog puta prilično frustrira i tjera u očaj činjenica da smo stalno na ivici nekog regionalnog sukoba. To me je motivisalo da napravim ovaj film i da budemo malo bezobrazni, da ne ostanemo nikome dužni, da prozovemo sve redom – istakao je Žarković.

Glavnu ulogu u „Šalši“ igra Momčilo Otašević, a predstavljajući svoj lik izjavio je da ga je trebalo držati zbunjenog, stravljenog, u mraku, i sa njegovim problemima, sa komunikacijom i diskomunikacijom.

On se osvrnuo i na situaciju u crnogorskoj kinematografiji.

– Ima mladih reditelja, pisaca i glumaca, i konačno se kod nas nešto događa. Vjerujem u crnogorski film, vjerujem da se može bolje, a kada su u pitanju koprodukcije, to me najviše čini srećnim, jer jedni bez drugih teško možemo – istakao je Otašević.

Žiri 37. hercegnovskog festivala

Najbolja ostvarenja i dobitnike nagrada u kategoriji dugometražnog igranog filma večeras će proglasiti regionalni žiri – reditelji i scenaristi Lordan Zafranović, Pjer Žalica i direktor Crnogorske kinoteke Pavle Simonović.

U takmičarskoj selekciji dokumentarnog filma biće dodijeljena Zlatna mimoza za najbolji film i dva specijalna priznanja žirija, koji je radio u sastavu reditelj Ajat Najafi, rediteljka Urška Đukić i novinarka Tanja Šuković.

U takmičarskoj selekciji studentskog filma takođe će biti dodeljena Zlatna mimoza za najbolje ostvarenje i dva specijalna priznanja žirija, a ko su dobitnici odlučivali su reditelj Bojan Vuletić, dramaturškinja Maja Todorović i montažer Luka Živković.

Nagradu Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana – FEDEORA za najbolji film dodeliće žiri – Mikelanđelo Mesina, Zlatko Vidačković i Marija Ivanović Nikičević. Uz ove, biće dodeljene i Nagrada „Milan Žmukić“ za doprinos festivalu i Plaketa „Zoran Živković“, Gran Pri Festivala.