Filmski festival Slobodna zona u Omladinskom centru

Prvi film koji će posetioci moći da vide je Zlo ne postoji (2023), najnovije ostvarenje japanskog laureata Rjusukea Hamagučija, koje prati sudbine Takumija i njegove ćerke Hane, koji žive u netaknutoj prirodi nadomak Tokija. Njihov se život iz korena menja, kada se u njihovom selu pojave investitori iz grada, željni profita. Rjusuke Hamaguči je japanski filmski režiser i scenarista, privukao je pažnju u svojoj zemlji filmom Strast (2008), koji mu je diplomski rad. Hamaguči je prvo stekao međunarodno priznanje filmom Happy Hour (2015). Snimio je dva filma 2021. godine, Točak sreće i fantazija i Povezi me, za koji je dobio tri nominacije za Oskara, uključujući najbolju režiju, najbolji adaptirani scenario i najbolji međunarodni igrani film. On je treći japanski režiser koji je nominovan za Oskara za najbolju režiju.

Naredna projekcija je u ponedljak, 25. marta – u Omladinskom centru će biti prikazan film Sokolovo jezero (2022), o stidljivom tinejdžeru Bastijenu, koji tokom letnjeg raspusta upoznaje odvažnu, tri godine stariju zaljubljenicu u lokalne legende i folklor – Kloi. Uprkos jazu u godinama, dvoje tinejdžera stvaraju čvrstu vezu. Kako je spreman da prevaziđe svoje najgore strahove da bi zaslužio mesto u Kloinom srcu, raspust postaje buran, ključni trenutak za mladog dečaka. Režiserka Šarlot Le Bon je kanadska glumica, umetnica, bivša manekenka i režiserka. Debitovala je kratkim filmom Hotel Žudit, premijerno prikazanim na Filmskom festivalu u Kanu. Njen režiserski debi igranog filma Sokolovo jezero, premijerno je prikazan 2022. na Filmskom festivalu u Kanu. Za taj film je iste godine dobila nagradu za kanadskog reditelja u usponu na Međunarodnom filmskom festivalu u Vankuveru. S obzirom da se školovala u oblasti vizuelnih umetnosti, Le Bon aktivno gradi paralelnu karijeru kao ilustratorka i ulična umetnica.

U utorak, 2. aprila, na repertoaru je dokumentarni film Džoan Baez, ja sam buka (2023), o muzičarki i aktivistkinji, koja je na sceni više od 60 godina. Za sadašnju 82-godišnjakinju, lično je oduvek bilo i političko, a prijateljstvo sa Martinom Luterom Kingom i njen pacifizam, oblikovali su njenu posvećenost. U ovoj biografiji koja počinje njenom oproštajnom turnejom, Baez se na nepoštedni način suočava sa ponekad bolnim uspomenama. Ona ne samo da deli svoje uspehe već i otvoreno govori o dugogodišnjim psihološkim problemima i terapijama, o porodici, drogama, starenju i pitanjima krivice i opraštanja. Film prepliće dnevničke beleške i obilje donekle neviđenog arhivskog materijala sa opsežnim razgovorima sa Džoan, kao i trenucima iz bekstejdža sa turneje. Nagrađivane autorke ovog filma, Karen O’Konor i Miri Navaski radile su zajedno više od 20 godina stvarajući moćne i provokativne dokumentarne filmove koji personalizuju složena društvena pitanja. Njihovi filmovi su osvojili brojne nagrade, uključujući Banfovu nagradu, Veliku nagradu Robert F. Kenedi za novinarstvo i Emi. Mejv O’Bojl je montažerka i producentkinja nagrađena Emijem. Uredila je Obrazovanje Muhameda Huseina, koji je ušao u uži izbor za Oskara. Koproducirala je i uređivala film Fajerstoun i gospodar rata koji je osvojio nagradu Emi i IRE nagradu 2014 godine.

Poslednji u nizu, 9. aprila, je takođe dokumentarni, čileanski film Neizbrisiva sećanja (2023). Na premijeri ovog filma na Sandens festivalu svi su plakali. Kada čileanskom novinaru Augustu Gongori dijagnostikuju Alchajmerovu bolest, njegova supruga Paulina, poznata glumica i nekadašnja ministarka kulture Čilea, počinje da dokumentuje napredovanje bolesti kroz seriju kućnih video snimaka bojeći se dana kada je on više neće prepoznavati. Režiserka Maite Alberdi je beležila snimke tokom četiri godine, a oni se u filmu prepliću se sa porodičnim snimcima ovog para. Maite je poreklom iz Santjaga. Diplomirala je Estetiku i Socijalne komunikacije na Papskom katoličkom univerzitetu Čilea, čija je i danas audiovizuelna direktorka. Gostujuća je predavačica dokumentarne režije na nekoliko univerziteta a 2018. je bila pozvana u odbor guvernera američke Akademije filmskih umetnosti i nauka, kao predstavnica dokumentarne branše. 2021. je za film Agent krtica nominovana za nagradu Oskar u kategoriji za najbolji dugometražni dokumentarni film. Njen temeljni stil je poznat po tome što na veoma ličan način ispriča male ljudske priče, u kojima se reflektuju velike etičke dileme.

Filmski festival Slobodna zona otvara prostor za debate, promociju, preispitivanje i razumevanje ljudskih prava, društvenih pojava i problema u svetu i regionu. Već 19 godina, Slobodna zona ohrabruje publiku da preispita svoje vrednosti, predrasude i podelu odgovornosti u socijalnom i kulturnom kontekstu u kojem živi.

Posle Festivala koji se održava svake godine u novembru, tokom proleća u periodu april-maj-jun, festival kreće na Turneju Slobodne zone gde publici u manjim gradovima, mestima i selima prikazuje odabir najboljih filmova sa prethodnog festivalskog izdanja, izabranih glasovima publike. Broj gradova koji učestvuju u ovom programu konstantno raste, 2019. godine publika je mogla da vidi filmove sa Slobodne zone u preko 50 gradova. To je svojevrsna decentralizacija u kulturi, gde se publici u manjim mestima koja često nemaju adekvatna mesta za filmske projekcije nudi na uvid vrhunski filmski program na alternativnim lokacijama.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Umesto odgovora, gradonačelnik Bora etiketirao novinare lokalnog portala

U zaječarskom teatru gostovao kabare „Ljubav iza kulisa”

Ničić optužuje opoziciju da je ohrabrivala vandale da oštete prostorije SNS: „Priznaje postojanje džipova bez tablica koji zastrašuju Zaječarce“

U Centru za kulturu biće odigrana predstava za decu zaječarskog pozorišta „Pepeljuga”